Beograd na dlanu

Prva narodna skupština Srbije

Slobodne Novine – Prvi zakon o narodnoj skupštini Srbije donet je 28. oktobra 1858. godine. Na osnovu njega sazvana je Svetoandrejska skupština, nazvana tako zato što je počela na Svetog Andreju 30. novembra 1858. u Beogradu, a završila se 31. januara 1859. godine po julijanskom kalendaru. Taj parlament uspostavio je ustanovu narodne skupštine i udario temelj demokratije u Srbiji.

Knez Aleksandar Karađorđević (1806‒1885) sazvao je tu skupštinu pod pritiskom opozicije. Na skupštini su ustavobranitelji i grupa liberala podržali dinastiju Obrenovića i Miloša Obrenovića (1780‒1860), a knezu Aleksandru Karađorđeviću oduzeli mandat kneza. Tako je počela druga vladavina kneza Miloša, koja se završila njegovom smrću.

Veliki pritisak na vlast

Sazivanju skupštine prethodilo je donošenje Zakona o narodnoj skupštini. Od 1848. do 1858. godine u Srbiji nije sazivana narodna skupština. Razloga je bilo više – bilo je to vreme velikih unutrašnjih i spoljnopolitičkih trzavica – a dobro je bila organizovana i akcija za povratak Obrenovića.

Krajem 1857. ta agitacija bila je vrlo živa. Obrenovićevci su tražili držanje skupštine, ali i mlađi ljudi, prvi u inostranstvu dobro školovani novi naraštaj, koji je vodio javnu reč i bio na prvim činovničkim položajima. Za skupštinu je bio i Ilija Garašanin, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, i ugledni Toma Vučić Perišić. Kad je najzad, teškom mukom, knez Aleksandar pristao da sazove skupštinu, odlučeno je da se prvo donese zakon.

Zakon o narodnoj skupštini od 28. oktobra 1858, na osnovu koga je sazvana Svetoandrejska skupština, kaže da je „običaj narodni koji od starina postoji, da se naš narod s vremena na vreme sakuplja na skupštinu poradi savetovanja o opštenarodnim delima“.

Poslanici te naše prve skupštine bili su predsednici svih sudova u državi, svi okružni načelnici i upravnik Beograda, svi okružni protojereji, a iz svake eparhije po jedan poslanik, bez obzira na broj poreskih glava. Svaki srez, svaka varoš i Beograd birali su po jednog poslanika na 500 poreskih glava. Na svakih daljih 250 poreskih glava dolazio je još jedan poslanik. Smatralo se da su članovi skupštine istovremeno predstavnici svoje izborne jedinice i celoga naroda.

Sloboda govora i mišljenja

Zakon je nalagao da „birači moraju biti punoletni, rođeni ili prirođeni Srbi, koji nisu kažnjavani za zločin. Sluge ne mogu biti birači, iako plaćaju bećarski danak. Činovnici ne mogu biti birani u okruzima u kojima neposredno vrše vlast. Svaki bira u mestu gde živi ili gde ima nepokretnog dobra. Kandidati za poslanike, osim pogodaba za birače, moraju imati 30 godina. Ne mogu biti birani za poslanike: ministri, arhijereji, i uopšte činovnici i sveštenici oba reda“.

„U varošima izbor je neposredan, u srezovima posredan. Na svakih 50 poreskih glava biraju se u srezovima po dva poverenika, i oni biraju poslanika… Policija ima samo da objasni pravila o biranju, pa se odmah udaljuje sa birališta i nikakvim načinom neće se mešati u izborne poslove. Delovođe biračkih odbora su opštinski pisari, a gde ih nema, sreski pisari. Bira se većinom glasova, a pri jednakoj podeli glasova postaje poslanik onaj koji je po godinama stariji. Punomoćje se čita pred skupštinom koja je birala poslanika, a potpisuju ga predsednik i delovođa.“

Ko pretnjom, poklonom ili obećanjem poklona ili ma kojim nedopuštenim načinom radi da neko postane poslanik kazni se zatvorom od šest nedelja do jedne godine dana“, stoji u zakonu.

Na osnovu Zakona o narodnoj skupštini, izbori narodnih poslanika izvršeni su u celoj zemlji 16. septembra 1858. Među izabranima je bilo dosta privrženika dinastije Obrenovića, odabrano je 377 poslanika, a još je 60 njih ušlo po položaju. Skupštinske sednice održavane su u zgradi „Velike pivare“, u velikoj ovalnoj sali, gde su povremeno davane i pozorišne predstave.

Bog ti pomogao, gospodaru

Predaja punomoćja počela je 1. decembra 1858, odobravala ih je komisija na čelu sa ministrom Ilijom Garašaninom i samo je jedan mandat osporen i to deputatu koji je ranije bio osuđivan.

„Otvaranje skupštinskih sednica bilo je vrlo svečano. Poslanici okruga kragujevačkog zauzeli su prvi red klupa u dvorani“, navode izvori. „Za njima su, po okruzima, sedeli poslanici okruga smederevskog, beogradskog, valjevskog, kruševačkog, užičkog itd. Na galeriji zauzeli su mesta poslanici ćuprijskog i crnorečkog okruga. Po okruzima se sedalo da bi se poslanici jednoga kraja mogli lakše da sporazumevaju. Po smeštanju poslanika sekretari su zauzeli mesta u vrhu sale, ispod stolova za predsedništvo. U isto vreme tri sveštenika-poslanika osvetila su salu.“

„Malo za tim ušli su u skupštinu članovi Saveta, na čelu sa Tomom Vučićem Perišićem. Knez Aleksandar došao je u pratnji ministara i svoje svite. Knez je skupštinu oslovio sa ’Pomozi Bog, braćo’, a skupština mu je odgovorila sa ’Bog ti pomogao, gospodaru’. Knez je zatim saopštio skupštini da će joj njegov načelnik pročitati spremljenu besedu. Po čitanju besede knez je izjavio da skupštinu proglašava otvorenom i povukao se u pratnji ministara i svite.“

Za sve je kriv knjaz

Skupština je 10. decembra saslušala slovo predsednika Miše Anastasijevića, a potom je odmah počela debata o teškom stanju u narodu. Iznesen je niz optužbi protiv uprave u zemlji. Poslanik Barlovac je potom postavio pitanje ko je za to kriv i odmah sam dao odgovor: kriv je knez. Jefrem Grujić, jedan od glavnih organizatora Svetoandrejske skupštine, ovako opisuje taj trenutak:

„Tad neki poslanici, koje nisam zapamtio, viknuše: pa ko je tome uzrok? A kad Barlovac, produžujući besedu, i sam viknu: ko je tome kriv?, pa brzo i odgovori: ja mislim, braćo, da je knjaz uzrok, što narod ovoliko zla trpi, tad ceo narod u glas odgovori: on je, on je kriv. Ovaj straoviti glas narodni čisto me i sad potresa… Predsedatelj tri put reče: velite li svi, braćo, da je on kriv? I u tri ma prolamaše se vazduh od užasne vike: svi velimo, on je kriv… Tada povika Barlovac: pa oćemo li i dalje trpiti ta zla i bezakonija njegova?, i narod opet u glas odgovori: nećemo! Zatim Barlovac reče: pa šta treba da radimo, šta da ištemo od njega? Tad se poče užasna vika razlegati: Ostavku, ostavku!…“

Svetoandrejska skupština zasedala je dva meseca. a poziv knezu Milošu Obrenoviću da se vrati na vlast njeni poslanici su predali knezu već 3. januara 1859, mesec dana od početka zasedanja. Sledeći put sastali su se 8. septembra iste godine u Kragujevcu.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Slobodnih Novina!

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x