Beograd na dlanu

Skupština u večitoj izgradnji

Piše: Ružica Mevorah

Slobdne Novine – Tatjana Vojtehovski, ugledna novinarka, NLP trener, autorka TV serijala „Život priča“ i savetnica za medije Saveza za Srbiju, postavila je nedavno na svom „Tviter“ nalogu (@Tvojtehovski) fotografiju iz 1930. godine, snimak zdanja Skupštine Srbije u izgradnji, sa plastom sena na istočnoj strani i sledećom pričom.

„Plast sena ispred Skupštine, za današnje vreme, simbolično. Tada, zdanje nedovršeno, jer je kralj Aleksandar bio sujeveran čovek i poslušao je izvesnu vidovnjakinju koja mu je kazala da će umreti kada se završi zdanje i zato je stalno odlagao završetak radova. Oko zdanja je bila ograda, a iza nje je trava nekontrolisano rasla. Travu su kosili i davali konjima, koji su bili deo vatrogasne brigade grada Beograda, što je objašnjenje za plast sena ispred Skupštine. Ograda je kasnije razvučena i nalazi se u Grockoj na vikendici jednog udbaša.“

Nekoliko tviteraša nadovezalo se na priču Tatjane Vojtehovski, pa su zapisali i sledeće: „Nesrećna Skupština! Sahranila je dva kralja, Kraljevinu Jugoslaviju, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG i svog projektanta… Inače je sagrađena na rimskom groblju, što možda objašnjava nesreću i jad srpskog parlamentarizma… Ali na tom mestu se nalazilo i tursko groblje i napuštena džamija, koju su zbog toga zvali Batal džamija. Narod je zbog toga govorio da se ne gradi na groblju i da će biti nesrećna. I iz tog razloga se odlagao njen završetak.“

Trg Nikole Pašića 13

Zvanična istorija kaže da je kralj Petar I Karađorđević položio kamen-temeljac 27. avgusta 1907. godine i da je izgradnja zdanja, oblikovanog u akademskom maniru, trajala skoro 30 godina. Takođe da je Dom Narodne skupštine podignut u blizini mesta gde je 30. novembra 1830. godine pročitan sultanov Hatišerif, kojim se dozvoljavaju prava na slobodu srpskom narodu i tada je knjaz Miloš postao nasledni knez srpske države.

Prva inicijativa za izgradnju zdanja iz 1901. godine bili su nacrti arhitekte Konstantina Jovanovića, ali izgradnja je započeta prema nacrtima arhitekte Jovana Ilkića i završena 1936. Dve kompozicije Tome Rosandića „Igrali se konji vrani“ postavljene su levo i desno od glavnog ulaza 1939.

Palata Narodne skupštine svečano je osvećena 18. oktobra 1936. godine u prisustvu kralja Petra II Karađorđevića. Dva dana kasnije, 21. oktobra, održana je u prva sednica Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije uz prisustvo svih članova tadašnje vlade Milana Stojadinovića. NS je radila samo tri godine. Raspuštena je septembra 1939, nakon sklapanja sporazuma Cvetković‒Maček. U istom času, u Evropi počinje Drugi svetski rat.

Za vreme okupacije (1941‒1944) u zgradi se nalazila nemačka komanda, a posle rata smenjivala su se najviša državna tela FNRJ, SFRJ, SRJ i Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Nakon raspada SCG, 23. jula 2006, zdanje postaje Dom Narodne skupštine Republike Srbije (NSRS).

Na dan izlaska iz štampe ovih novina, 3. juna 2020, biće tačno četiri godine od konstituisanja 11. saziva NSRS (3. jun 2016), ali 11. saziv neće tada biti raspušten.

Prvo moramo da glasamo za poslanike 12. saziva najvišeg zakonodavnog tela države, a za konstituisanje tog saziva krajni rok je 25. jul. Zakon nalaže Republičkoj izbornoj komisiji da objavi rezultate izbora najkasnije 96 časova od završetka glasanja 21. juna. Verifikacija novih mandata vrši se na prvoj sednici NSRS, koju zakazuje predsednik NSRS iz prethodnog saziva, tako da se sednica održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. Potvrđivanjem mandata najmanje dve trećine narodnih poslanika, konstituisan je nov saziv i prestaje mandat prethodnog saziva.

Daleko od grada

Stara zgrada Narodne skupštine nalazila se na uglu Kraljice Natalije i Kneza Miloša. Proglašenjem Kraljevine Srbije (1882) izgled Skupštine postao je nedostojan parlamenta suverene države. Za novo zdanje odabran je prostor stočne pijace kod nekadašnje Batal džamije. Tih godina to je bila granica urbane varoši.

Godine 1892. Ministarstvo građevina je izradu projekta nove Skupštine poverilo Konstantinu Jovanoviću, koji je pre toga projektovao više javnih zdanja. Naradnih deset godina sve je stajalo zbog besparice i političkih previranja.

Ustav iz 1901. predvideo je dvodomni parlament, pa je trebalo pod jednim krvom objedini Narodnu skupštinu, Senat, Državni savet, zajedničke prostorije, kabinete i kancelarije. Ministarstvo građevine je sada raspisalo konkurs, na kome je pobedio arhitekta Jovan Ilkić. Međutim, njegov projekat se u velikoj meri oslanjao na Jovanovićev, pa je nastao skandal, osporavalo mu se autorstvo, tražio se novi konkurs…

Izgradnju je potom odložila dinastička smena (1903), pa je do 1910. završen samo suteren. Usledili su ratovi, a restauracija radova i dalja gradnja krenula je 1920. Radove je vodio Pavle Ilkić, čiji je otac Jovan preminuo 1917.

Radovi su išli sporo i potpuno su stali 1926. Neki izvori zbilja navode onu kletvu s početka teksta i strah kralja Aleksandra Karađorđevića da je zdanje ukleto i da će on po njegovom završetku stradati. Govorilo se da se „ukleto zdanje“ gradi na pogrešnom mestu jer kuća se ne zida na raskrsnici niti na groblju. A pošto je 6. januara 1929. godine kralj Aleksandar zaveo Šestojanuarsku diktaturu i raspustio parlament, nije bilo ni potrebe za izgradnjom parlamenta.

Priča da je na prostoru Skupštine, pre turskog groblja, bilo rimsko potvrđena je 1993, kada su prilikom kopanja toplovoda za zgradu Skupštine pronađeni delovi nekropole sa 13 grobova, koji pripadaju vremenu iz druge polovine 2. veka pre nove ere.

Gradnja je nastavljena 1934, nakon ubistva kralja. Radove je vodilo Arhitektonsko odeljenje Ministarstva građevine na čelu s Nikolajem Krasnovim. Titula pre emigracije bila mu je „arhitekta Ruskog carskog dvora“. Njegov projekat enterijera učinio je zdanje reprezentativnim i on je uspeo da za dve godine najzad završi izgradnju.

Takvo državništvo je uzrok nesreće
„Gotovo u svakoj skupštini govori ce mnogo o nepravdama što ih Filip, otkako je mir zaključio, čini ne samo vama već i ostalim Jelinima i svi kažu, iako to ne izvršuju, da treba i govoriti i raditi na tome kako bi on prestao biti ohol i kako bi kažnjen bio… Ako budete dobro ispitivali, uvidećete da su najviše krivi oni koji više vole ugađati masi no predlagati ono što je najbolje. Od ovih, jedni čuvaju svoj sjajni položaj i svoj uticaj i ništa za budućnost ne brinu, a drugi, optužujući i ocrnjujući one kojima je do opšteg dobra stalo, ništa drugo ne čine već dovode državu u položaj da sama sebe kazni, baveći ce samo oko toga, a Filipu daju mogućnost da govori i radi što god mu je volja. Na takvo državništvo vi ste navikli, ali ono je ujedno i uzrok nesreće.“

Ovo je početak „Treće Demostenove filipike“. Demosten (384‒322. g. p. n. e) bio je najveći govornik antičke Grčke i istaknuti atinski državnik.

Medaljoni sa predstavama Atene i likovima Perikla, Demostena i Cicerona, rad vajara Đorđa Jovanovića, jedina su heraldička dekoracija zdanja Skupštine. Ostala plastika, predviđena izvornim projektom, nikada nije izvedena.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x