Beograd na dlanu

Tada su epidemije obilazile Beograd

Evo žive slike higijenskih, medicinskih i urbanističkih prilika u Beogradu od pre 200 godina iz pera sanitetskog brigadnog generala dr Vladimira Stanojevića (1886‒1978). Prenosimo delove poglavlja koje je on napisao za trotomnu „Istoriju Beograda“ („Prosveta“, 1974).

… Građen na istočnjački način, proizvoljno i bez urbanističkog plana, turski deo „varoši u šancu“ imao je razmaknute stambene kuće s baštama i drvećem oko njih; sagrađene u prizemlju i retko na sprat u imućnijih vlasnika, sve od slabog i trošnog materijala, imale su mala prozorska okna s providnom hartijom „pendžerlijom“ i drvenim rešetkama. Dvorišta su ograđena visokim zidovima od ćerpića, a stalno su zatvarana visokim daščanim kapijama, te se sa sokaka nisu videli ni kuća ni dvorište.

Zidovi stanova bili su izlepljeni blatom i okrečeni ili prekriveni daskama, a preko njih, u imućnim kućama, bili su ćilimovi. U zidovima su bili dolapi i u njima su preko dana čuvani pokućstvo, posuđe i posteljina, koja je prostirana uveče po podu za spavanje. Tome su služili i „minderluci“, široke klupe pored zidova, snabdevene mekim dušecima i jastucima. Podovi su bili zemljani u prizemnim i siromašnim stanovima i pokriveni asurama, a u stanovima imućnih bili su patosani i pokriveni ćilimima. Zimi je nasred sobe stajao raspaljen „mangal“ s pregorelim žarom radi zagrevanja prostorije. Tavanica je bila od dasaka, a u stanovima imućnih ukrašena rezbarijama; mnoga drvena građa i šupljine u zidovima pogodovali su razmnožavanju kućnih insekata i glodara, stenica, buva i miševa, a tavani čavkama i drugim domaćim pticama.

Zapuštena i prljava varoš

Nužnik, „kenef“, bio je u sastavu stana ili na kraju dvorišta, ograđen daskama, a zbog nehigijenskog održavanja obilovao je pacovima, lasicama i drugim kućnim glodarima.

Kuhinja je bila sa odžaklijom; u njoj je kuvana hrana na sandžaku, tronošcu, ili u loncu okačenom o verige s kukom u dimnjaku, a meso je pečeno na žaru. Trpezarija je bila u sobi za spavanje, a sastojala se od niske kalajisane bakarne sinije i jastuka napunjenih slamom koji su bili postavljeni za sedenje okolo sinije. Čistoća u sobama održavana je tako što je obuća izuvana i ostavljana pred vratima, a obuvane su sobne nanule.

Gradske higijenske prilike u Beogradu za vreme turske vlasti, posebno u turskom delu varoši, nosile su obeležje istočnjačke zapuštenosti i nečistoće, što se naročito ogledalo na glavnoj čaršiji u kojoj je preko dana vrio najživlji poslovni život na istočnjački način. Ona se pružala ispod ugla današnjih ulica Knez Mihailove i 7. jula (Kralja Petra), preko uzbrdice zvane „Zerek“ i zapadno do Bajram-džamije u današnjoj Jevremovoj ulici, pa nadole do Dorćola. Idući od te raskrsnice, od Dorćola ka Dunavu, ređale su se sve same kasapnice. Odmah do raskrsnice prodavana je i riba. Taj deo je bio najprljaviji, pun đubreta i smrada, jer nije postojala opštinska klanica nego je stoka ubijana i klana u samim kasapnicama. Tu je bilo nebrojeno pasa, a bilo ih je dosta i po ulicama u kojima su stanovali Turci.

Obezglavljeni leševi Dorćola

Na samoj raskrsnici turske vlasti su odsecanjem glave izvršavale smrtne kazne nad osuđenima. Pri tome je leš pogubljenog ostavljan više dana na istom mestu potrbuške radi zastrašivanja sveta i sa stavljenom glavom na stražnji deo tela između butina.

Slično stanje vladalo je i izvan šanca i u njegovoj neposrednoj blizini. Nedaleko od glavne Stambol-kapije bio je rit od baruština i trske i teško onome ko bi tuda sam prošao. Gladni turski psi izletali su iz rita i napadali ljude i marvu, a zimi je bilo i kurjaka.

Uprkos takvim nehigijenskim gradskim prilikama, hroničari nisu u samom Beogradu posle 1815. zabeležili epidemije većih razmera, što je bio čest slučaj u Sarajevu, Skoplju i drugim većim gradovima. To bi se moglo objasniti istorijskom činjenicom da je putnički i trgovački saobraćaj bio pod većim zdravstvenim nadzorom u Srbiji onog doba nego u zemljama pod turskom vlašću.

Sedam slavnih amama

Jedina gradska higijenska postrojenja bile su mnoge ulične česme. One su napajane vodom sa tri vodovodska izvora i preko tri stara vodovoda: rimskog, bulbulderskog i varoškog ili mokroluškog. U vezi s vodovodima bila su i druga gradska higijenska postrojenja. To su amami. U vreme najvišeg uspona turske moći njih je u Beogradu radilo sedam, a u vreme austrijske okupacije 1717‒1739. radila su četiri amama. Najveći i najbolje sagrađen bio je amam koji se u dokumentima onog vremena pominje pod upravom Jermena.

Turci su podizali amame od tvrdog materijala koji je odolevao zubu vremena. Arhitektonski su imali ova odeljenja: „halvat“, odeljenje za kupanje s kamenim podom i ozidanim kamenim klupama pored unutrašnjih zidova, sa nekoliko kamenih lavaboa, dve slavine iznad njih sa vrućom i hladnom vodom i bakarnom kalajisanom posudom za zahvatanje vode i polivanje tela; „šedrvan“, čekaonica i svlačionica; „kapaluk“, odeljenje za odmor na drvenim klupama posle kupanja; „haazna“, rezervoar za vodu; „ćulhan“, ložionica.

Košulja protiv kolere

Bez ustanova za lečenje, proizvodnju i prodaju lekova, lišena naučnih i nastavnih ustanova za spremanje stručnog lekarskog i apotekarskog kadra, turska uprava je zdravlje ostavljala društvenom samosnalaženju. Zbog takvog zanemarenog stanja zdravstvene službe, u narodu su ponikle i ukorenile se mnoge praznoverice. Svet je tumačio i bolest i smrt fatalistički, kao neizbežnu sudbinu, „ksmet“, a spasavanje od bolesti i smrti nalazio je u naivnoj samoutehi, autosugestiji.

Kad je u Kragujevcu zavladala epidemija kolere koja je kosila svakodnevno više desetina duša, knez Miloš je „naredio da devet baba golih, kao od majke rođenih, za jednu noć pored vatre, tajno opredu i izatkaju košulju, kroz koju se potom provuče on sam, pa onda svi članovi njegove porodice, sva njegova pratnja i svi njegovi vojnici“…

Vladimir Stanojević je bio vojni lekar, istoričar medicine, profesor istorije medicine, učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Bio je osnivač i doživotni predsednik Sekcije za istoriju medicine i farmacije Srpskog lekarskog društva i osnivač i upravnik Muzeja srpske medicine SLD, prvi predsednik Jugoslovenskog društva za istoriju medicine, farmacije i veterinarstva i doživotni počasni predsednik tog društva.

Poštovani čitaoci, na kioscima je prvi broj Slobodnih Novina!

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 20. 05. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač