Društvo

“Migranti ostaju po nekoliko godina u Srbiji čekajući da odu dalje”

Beogradski glas (Beta) – Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je da migranti i izbeglice koje prolaze kroz Srbiju sa krajnjom namerom da zatraže azil u nekoj od zemalja EU, u međuvremenu “u Srbiji žive i po nekoliko godina čekajući da pređu granice a da neki od njih, u malom broju, odluče i da rade i da ostanu u Srbiji”.

Đurović je na panelu koji je u EU Info centru održan na temu politike i prava prema migrantima rekao da je sadašnja procedura takva da neko od migranata koji izrazi nameru da zatraži azil tek posle devet meseci ima pravo da se prijavi na tržište rada, da dobije radnu dozvolu i da legalno radi.

On je rekao da se migranti zapošljavaju u deficitarnim zanimanjima i da nisu konkurencija domaćoj radnoj snazi.

“U Sjenici je bilo potrebe za mehaničarem teških kamiona i tako je dobio posao jedan od migranata. Samo je 100 ljudi u ovoj godini ispunilo takav uslov”, rekao je Đurović i dodao da do sada ima dva slučaja da su migranti pokrenuli i svoj biznis, jedan se odnosi na agenciju za prevođenje a drugi je otvorio prodavnicu polovne robe.

Prema njegovim rečima država se u suočavanju sa problemima migrantske krize u najvećoj meri oslanja na projekte velikih međunarodnih organizacija, tako da se kod mnogih institucija ali i državnih službenika stvara mišljenje da “oni to ne moraju da rade ukoliko nisu posebno plaćeni iako bi prema migrantima u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite trebalo da se ponašaju kao i prema građanima Srbije”.

Procenjuje se da migranti koji na legalan način žele da pređu u Mađarsku na to čekaju oko tri godine a da za to vreme žive u Srbiji.

“Sistem ne ide u korak sa migracijom. Imamo situaciju da u Srbiji boravi i oko 600 maloletnika bez pratnje za koje ne postoji odgovarajući smeštaj. Oni su smešteni u različite kampove, između ostalih i u Krnjači, odakle su izmešteni kada se nedavno desilo brutalno ubistvo jednog maloletnika na ulazu u kamp”, rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima, ti maloletnici su izmešteni, ali i dalje ne postoji mogućnost njihovog adekvatnog smeštaja.

Đurović: U Srbiji 4.400 migranata u prihvatnim centrima, još oko 2.000 van centara

U Srbiji se u prihvatnim centrima trenutno nalazi oko 4.400 izbeglica i migranata, dok se procenjuje da ih u Srbiji ima oko 6.000, odnosno da se oko 2.000 njih nalaze izvan prihvatnih centara, najčešće u mestima u kojima se nalaze prihvatni centri, ili u blizini granica koje žele da pređu sa Hrvatskom i Mađarskom, izjavio je danas predstavnik Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Đurović je na panelu koji je u EU Info centru održan na temu politike prema migrantima i njihovim pravima rekao da država kroz institucije mora imati bolji odgovor na migrantsku krizu, budući da se dosadašnje postupanje prema migrantima uglavnom oslanja na projekte koje finansira EU ili međunarodne organizacije.

On je rekao da ne može biti tačno da tih 2.000 ljudi, medju kojima ima i maloletnika bez pratnje, više vole da ostaju napolju i bez smeštaja, već da je potrebno da institucije više rade na tome da se svima njima omogući smeštaj.

“Prošle nedelje je ponovo otvoren prihvani centar u Preševu (koji je privremeno zatvoren u maju 2017.) u koga je iz Šida i Sombora prebačeno oko 400 ljudi a ne znamo pod kakvim izgovorom i ne znamo kakav im je status”, rekao je Đurović i dodao da postoji mogućnost da je to posledica sporazuma koji je država potpisala sa Fronteksom, ali i da je posledica protesta žitelja Sombora i Kanjiže.

“Od institucija bi trebalo da čujemo zvaničan stav. Situacija postaje ozbiljna. Svakodnevno bar 50 ljudi bude vraćeno iz Hrvatske u Srbiju a slična je situacija i sa Mađarskom. U tim “pušbekovima” koji su često i nasilni, vraćaju iz Mađarske i ljude koji su granicu prešli pre tri godine, medju njima ima maloletnika bez pratnje. Neke izuju pa ih pošalju bose da predju granicu, neki su prebijeni”, rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima migrantska kriza traje dugi niz godina i nema naznake kada će prestati, a potpuno je izvesno da i nas neće zaobići kao i da će neki od tih ljudi u Srbiji ostati.

“Od 10.174 izražene namere za azil u ovoj godini svega 31 lice je azil i dobilo”

Do kraja oktobra ove godine više od 10.000 migranata izrazilo je nameru da zatraži azil u Srbiji, u odnosu na 2018. godinu kada je takve namere izrazilo oko 8.400 migranata, ali je i dalje najveći broj onih koji iz Srbije žele da što pre odu i oni su ovde iregularno, van institucija, izjavio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Đurović je na panelu, koji je u EU Info centru održan na temu politike i prava prema migrantima, rekao da je veliki broj migranata bez pravne pomoći i ne zna kako da podnese takav zahtev, niti da li može da očekuje fer postupak, kao i da daleko manji broj ljudi zahtev za azil zaista i podnese, a iz godine u godinu azil zaista dobije po desetak ljudi.

“U 2018. godini 256 lica je podnelo zahtev za azil u Srbiji. U ovoj godini je do oktobra 10.174 ljudi izrazilo nameru da zatraži azil a od toga je oko 200 ljudi takav zahtev i podnelo a azil je do sada dobilo 31 lice. U 2018. godini azil je dobilo njih 19 a u 2017. godini azil je dobilo 14 osoba, svi ostali su u čekanju svog statusa”, rekao je Đurović.

On je rekao da je u vezi sa migrantima dok prolaze ili dok se zadržavaju u Srbiji, ali i sa građanima, od velike važnosti medijsko izveštavanje o ovoj temi, kao i da se “ljudi drugačije ponašaju kada lično vide nekog migranta na svojoj njivi, kome hoće i da lično pomognu”, a drugačije kada čitaju naslove u novinama koji su često tabloidni.

Prema oceni izvršne direktorke Novinske Agencije Beta Zlate Kureš, na osnovu sprovedenog istraživanja, od svih objavljenih tekstova o migrantima mediji se u 80 odsto slučajeva bave incidentima koje su izazvali migranti, bilo da su se oni desili medju samim migrantima ili između migranata i lokalnog stanovništva, “sa bombastičnim, tabloidnim naslovima i fotografijama koje nisu sa lica mesta”, zatim izjavama i saopštenjima zvaničnika, dok gotovo da nema analitičkih tekstova.

Kureš je rekla da mediji u Srbiji na temu migranata prenose i dešavanja iz susednih država, kako se one odnose prema migrantima, a da se takvi izveštaji uglavnom odnose na to “da se u tim zemljama prema migrantima ponašaju loše za razliku od Srbije”.

“Mediji prate i dešavanja u ključnim zemljama EU i politike koje oni najavljuju i sprovode prema migrantima, zatim su tu teme o tome šta se dešava u zemljama odakle dolaze migranti, dok su na poslednjem mestu aktivnosti nevladinih organizacija kada je reč o migrantima, što iznosi svega dva odsto od ukupnog izveštavanja o migrantima”, kazala je Kureš.

Prema njenim rečima “to je kvantitativna analiza, dok kvalitativna analiza tekstova i priloga o medijima pokazuje da preovladava prenošenje afirmativnih poruka koje čujemo od zvaničnika i kako Srbija čini sve što je moguće da obezbedi što bolje uslove”.

“Preovladava izveštavanje o tome da su migranti trenutni problem a nigde nema planova ili aktivnosti šta ako ostanu ovde. Karakteristično je i da se uglavnom prenose izjave ili izveštaji a da ima jako malo autorskih tekstova”, rekla je Kureš i dodala da je situacija takva i zato što medijima nedostaju kadrovi da bi se više bavili tom temom.

Kureš je ocenila da se iz ove opšte ocene izdvajaju nedeljnici koji jedini pokazuju analitički odnos prema toj temi, ali i da se generalno “vrlo retko otkrivaju prave teme kada je o migrantima reč, da su retke kritike upućene prema zvaničnoj politici, a da kroz žutu štampu provejavaju predrasude prema migrantima koje postoje u društvu, što ima za posledicu i trenutne trendove na društvenim mrežama na kojima se pojavljuju i ekstremna reagovanja i agresivno ponašanje prema migrantima”.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x