Ekonomija

Ekonomija kao dijagnoza

Piše: Branislav Krivokapić

Slobodne Novine – Najneobičniji intervju u karijeri uradio sam krajem oktobra 1997, igrom slučaja baš pod uredničkim nadzorom današnjeg glodura „Slobodnih novina“. Bio je to razgovor sa Ivanom Stambolićem, obavljen na kraju njegovog poslednjeg radnog dana na mestu direktora Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES). Nakon potresnog rastanka sa zaposlenima, od kojih mnogi nisu uspeli da zadrže suze, Stambolić je seo za volan automobila i, vidno uzbuđen, na putu od Novog Beograda do svoje kuće u Košutnjaku ispričao kako doživljava stanje u Srbiji i s kakvim utiscima završava karijeru pošto ga je Milošević, deceniju nakon Osme sednice CK SK Srbije, po drugi put „sklonio“ iz javnog života.

Govoreći o iracionalnostima na političkoj sceni, koju je nazvao „razbojištem gde se ljudi bore ko će koga da uništi i satre“, bivši predsednik Srbije je između ostalog rekao:

„Ovde stvari nisu ni ekonomske ni političke, nego su kliničke. Ja se u to ne razumem, ali ima stručnih ljudi koji bi mogli nešto da pokušaju. Jer protiv ludila se ne možeš boriti, ludilo moraš lečiti.“

I danas, više od dve decenije kasnije, Stambolićeva dijagnoza najbolje ilustruje kliničku sliku Vučićeve Srbije. A s proglašenjem vanrednog stanja zbog epidemije virusa korona ludilo je uznapredovalo i preraslo u histeriju čije je posledice teško predvideti. Kao na pokretnoj traci, najviši predstavnici vlasti razmeću se izjavama kojima više ne veruju ni njihovi najtvrdokorniji simpatizeri. U moru naprednjačkih idiotizama čuvena izjava nekadašnjeg predsednika Privredne komore, pokojnog Vlajka Stojiljkovića, pretočena u nezaboravan novinski naslov „Lude krave su naša šansa“, gotovo da izaziva nostalgiju. Ta šansa je danas još luđa jer, usred po mišljenju mnogih najveće recesije koja je ikada pogodila svetsku ekonomiju, Srbija je postala obećana zemlja čiju finansijsku stabilnost korona jedva da je okrznula.
 

A 2021. nebeska Srbija

„Evropa u minusu, samo Srbija u plusu“ jedan je od bezbroj dirigovanih novinskih naslova koji pokazuje koliko smo „jaki“. A da ludilo bude potpuno, siromaštvo i zaostalost naši su glavni aduti jer smo, zbog visokog udela poljoprivrede u BDP-u, a niskog udela uslužnih delatnosti, kao i zbog izopštenosti iz globalnih lanaca snabdevanja, manje ranjivi nego mnoge druge zemlje. Otuda i režimski mediji neštedimice seju optimizam: „Raste broj pošiljki zbog onlajn trgovine“, „Obveznice će zakrpiti budžet“, „Uprkos ‘švajcarskoj formuli’ penzije sigurne“, „Seoski turizam – srpsko more“, „Setva završena brže nego inače“, „Na posao se vratilo 80.000 ljudi“, „Aprilska inflacija nula odsto“, „Pandemija nije zaustavila radove na trasi Turskog toka“ – samo su neki od tekstova u kojima se čitaocima objašnjava koliko nam je dobro, a da toga nismo ni svesni.

Ipak najdalje je, kao nikada ranije, otišao državni Zavod za statistiku, čiji direktor Miladin Kovačević tvrdi da „nema govora o drastičnom smanjenju broja zaposlenih“ jer je „za 17 dana aprila otvoreno skoro 11.000 radnih mesta“. Šta o toj izjavi glavnog državnog statističara, koji procenjuje da srpski BDP u 2020. ni za dolar neće biti manji nego prošle godine, misli oko 350 radnika fabrike kablova PKC iz Smedereva, među kojima je bilo i trudnica i samohranih majki, a koji su, čim je korona stigla, ekspresno dobili SMS o otkazu, nije teško pretpostaviti. Tek, ovako validna statistika i medijsko okuraživanje nacije kakvo nije viđeno od vremena „Odjeka i reagovanja“, dodatno je osokolilo nerealnom optimizmu ionako patološki sklonog glavnog dijagnostičara zdravstvenog stanja srpske ekonomije. 

„Uprkos posledicama epidemije, Srbija ekonomski dobro stoji“, kaže Aleksandar Vučić, koji uporno – u inat prognozama o negativnom rastu srpskog BDP-a u 2020, a koji su dali listom svi relevantni faktori, od MMF-a do ministarstva kojim rukovodi lažni doktor Mali – tvrdi da ćemo godinu završiti sa plusom od jedan odsto i tako biti ubedljivo najbolji u Evropi. Toliko ubedljivi da, na primer Tramp, može da nam pljune pod prozor jer je američka ekonomija samo u prvom kvartalu pukla za 4,8, a naša je skočila za 5,1 odsto. Takav zalet usred pandemije, tvrdi šef srpskog ekonomskog konzilijuma i ekspert za sabiranje baba i žaba, efektuiraće se u punom obimu već 2021, kada ćemo s privrednim rastom od osam odsto „otići u nebesa“. I tako ćemo, dve decenije posle pada Miloševića, ponovo živeti u „nebeskoj Srbiji“.
 

Tajkunska posla

Da su dometi ekonomskih mera štelovani pre svega prema potrebama predizborne kampanje, najbolje pokazuje sprdnja s podelom 100 evra svim punoletnim građanima. Najavljena kao želja države da pokaže svoju „snagu“ i stanovništvu ulije dozu optimizma, ova je mera naišla na žestoku kritiku ekonomskih stručnjaka. Suočena s takvom reakcijom, vlast je delimično reterirala, pa je odlučila da se uplata 100 evra u dinarskoj protivvrednosti automatski obavi samo za penzionere i korisnike socijalne pomoći, dakle za deo populacije koji obuhvata gro glasača vladajuće koalicije, dok će ostali punoletni građani novac dobiti samo ako se prijave po proceduri koju je propisala Vlada – onlajn na sajtu Trezora ili telefonskim putem na za to posebno određene brojeve.

Ovakav potez, objasnili su zvaničnici, inspirisan je reakcijom tajkuna koji su se masovno izjasnili da ne žele da prime ovaj novac. Kako detaljnim pregledom srpskih medija nije moguće pronaći nijednu sličnu izjavu ovdašnjih tajkuna, izuzev izjave Dragana Đilasa, koji je ovu meru vlasti kritikovao kao političar, ispostavilo se da su glavni srpski tajkuni profesori Ekonomskog fakulteta, članovi Fiskalnog saveta, a bogami i ekonomski novinari, među kojima je i autor ovog teksta, dok one prave, ko brod pune tajkune Vučićevih 100 evra zanima koliko i ostale budalaštine smišljene od strane konzilijuma koji čine NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj), FIC (Savet stranih investitora), AmCham (Američka privredna komora) i drugi zastupnici interesa poslodavaca. I, naravno, Marko Čadež, uvek nasmejani prvi čovek Privredne komore Srbije.

Istovremeno s prebacivanjem isplate 100 evra na teren dobrovoljnosti za one koji nisu penzioneri ili socijalni slučajevi, krenulo je i agitovanje među građanstvom, a posebno među članovima naprednjaka, da se svako ko to želi može odreći pomenute pomoći u korist države kojoj je taj novac potrebniji, kao što je to učinio predsednik, koji je izjavio da, iako je punoletan, neće uzeti 100 evra jer bi ih „verovatno potrošio na neke domaće gluposti i drangulije“. Time je šef države pokazao da je i on u duši tajkun, budući da je njegov potez u potpunom saglasju s mišljenjem čuvene tajkunke Gordane Matković, ministarke rada i socijalne politike u Vladi Zorana Đinđića, koja je izjavila da su „univerzalna davanja apsolutno neprihvatljiva“ jer bi sredstva u iznosu od 600 miliona evra, koliko će država izdvojiti za isplatu po 100 evra punoletnim građanima, „bila dovoljna da se pet godina pomaže onima koji su u najtežoj situaciji“. A predsednik je, što bi rek’o Šojić, upravo to i kaz’o, ne skrivajući svoju najiskreniju nameru da bar još jedan mandat pomaže sirotinji i ostalim simpatizerima.


A kamata po meri

Isti taj „lažni“ tajkun s Andrićevog venca kaže da je ponosan što je Srbija 23. aprila odbila ponuđenu pozajmicu od MMF-a u iznosu od 1,2 milijarde evra, s godišnjom kamatom od 1,29 odsto. A 18 dana kasnije ministar finansija njegove vlade, ne samo „lažni“ tajkun već i lažni doktor ekonomije, Siniša Mali objavljuje da smo se uspešno zadužili na međunarodnom finansijskom tržištu prodavši obveznice u iznosu od dve milijarde evra, s rokom dospeća od sedam godina i godišnjom kamatom od 3,125 odsto. Iako je to tri puta nepovoljnije od ponude MMF-a i znatno nepovoljnije od uslova po kojima su se zaduživale zemlje regiona, Vučić smatra da smo „fantastično prošli“, na šta oni tajkuni, što poremetiše briljantnu ideju o punoletnih 100 evra, zarežaše iz sveg glasa.

„Propaganda o uspehu Srbije prilikom zaduživanja na međunarodnom tržištu ravna je propagandi u Severnoj Koreji kako je njihov tim postao prvak sveta u fudbalu. Rezultat na tabeli ipak govori drugačije. Ne samo da imamo najlošiju kamatu već je i ročnost najkraća. Vučić se zadužuje skuplje kako bi mogao da finansira Vesićevo loše vođenje Beograda, Palminu izbornu kampanju, svoje pojavljivanje na televizijama i SNS botove. Nije njega briga što će to narod skuplje da plati. A pre samo mesec dana lagao je da nam pare ne trebaju i odbili smo pomoć od EU i MMF-a po daleko nižoj kamati“, napisao je na Tviteru Goran Radosavljević, profesor ekonomije na FEFA univerzitetu, koji kaže da je osnovni problem u tome što se novac pozajmljen od EU i MMF-a mora trošiti transparentno, a vlast hoće da ga koristi i za izbore.

Ocenjujući rebalansom budžeta predviđeni način pribavljanja nedostajućih sredstava, Fiskalni savet je upozorio da bi se Vladina strategija zaduživanja lako mogla pokazati kao nepovoljna, što pokazuje oprezan pristup većine zemalja koje oklevaju sa izlaskom na međunarodno finansijsko tržište (u regionu od početka krize to je učinila samo Mađarska). 

„Zbog svega toga smatramo da je racionalno da Srbija pregovara i o zaključivanju povoljnijih kreditnih aranžmana s međunarodnim finansijskim institucijama (MMF, Evropska unija, EBRD i drugi) umesto isključivog oslanjanja na privatne investitore na trenutno nepredvidivom finansijskom tržištu“, predložio je Fiskalni savet.

Ali ova vlast uporno radi sve suprotno od onoga što joj „tajkuni“ predlažu. Pozajmica od dve milijarde evra, za koju Vučić tvrdi da je „fantastična“, narednih sedam godina u proseku će nas godišnje koštati oko 59 miliona evra. Možda je to kamata po meri naprednjaka i njihovih kadrova, poput onih koji su, poštujući krilaticu „čitanje se isplati“, čitali vodomere, pa postali pomoćnici ministra, ali ne i po meri poreskih obveznika. Zbog takve sumanute, tobož antitajkunske politike, stvari u Srbiji ni danas, možda i više nego u vreme kada je takvu ocenu izrekao Ivan Stambolić, nisu ni ekonomske ni političke, nego su kliničke. 

Ove godine 6,5 milijardi evra novog duga
Kako bi otplatila dugove koji redovno dospevaju u ovoj godini, Srbija je i bez aktuelne krize trebalo da se zaduži na domaćem ili međunarodnom finansijskom tržištu za oko tri milijarde evra. A nakon izbijanja pandemije i usvajanja antikriznog paketa mera, za održanje likvidnosti budžeta Vlada će u 2020. morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra, što je više nego dvostruko od prvobitno planiranog zaduživanja u ovoj godini, konstatovao je Fiskalni savet.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Slobodnih Novina!

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 20. 05. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač