Izvor: VOA
“Kina, aktuelne vlasti Srbije i elita koja okružuje predsednika Vučića ostvaruju najviše koristi od kineskih zajmova – koji se u javnosti Srbije prikazuju kao izdašne investicije”, kaže u razgovoru za Glas Amerike Donatijen Rui, jedna od autorki izveštaja “Postajući klijent kineske države – slučaj Srbije”, koji je nedavno objavio vašingtonski Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS).
U toj studiji četvoro stručnjaka te američke nevladine organizacije razmatraju razmere kineskog uticaja u sferi politike, ekonomnije i tehnologije i efekte i posledice koje bi mogle imati po državu, društvo, ali i životnu sredinu i zdravlje stanovništva.
“Ono što smo zaključili u izveštaju je da se radi o, na neki način, obostrano korisnom odnosu između Srbije i Kine. Zato što je Srbija ključna zemlja u naporima Kine da više ulaže u Evropu, pošto predstavlja sponu Mediterana i Centralne Evrope, zbog veličine svoje teritorije i veza sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Sa druge strane, kada je reč o Srbiji, njene vlasti od Kine dobijaju zajmove koje predstavljaju kao značajne strane investicije. Na osnovu toga Vlada može da tvrdi da u zemlju stiže mnogo novca za investicije u infrastrukturu – koje su toj državi potrebne. Sa političke strane, to predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovoj partiji, pruža neku vrstu pokroviteljske uloge”, kaže za Glas Amerike Donatijen Rui – čija su polja ekspertize Evropska unija, uticaj Rusije u Evropi, kao i Južna Evropa i Mediteran.
Ona ukazuje da angažman Kine, kroz inicijativu “Pojas i put”, kojom je u saradnju uključila najmanje sedamnaest evropskih država (među kojima je i nemali broj članica Evropske unije) na prvi pogled ima pozitivan aspekt koji ispunjava potrebe za izgradnjom infrastrukture.
“Međutim, tu se ipak samo radi o novčanim zajmovima koji će nesumnjivo doći na naplatu. Dakle, teret duga raste, a istovremeno se taj novac ne troši potpuno transparentno i pomaže jačanju moći vladajuće Srpske napredne stranke. Takođe, kinesko mešanje ima uticaja i na životnu sredinu. Kina je mnogo ulagala u energetski sektor Srbije i te investicije nisu ispunjavale ekološke standarde – nisu bile čiste. Takođe, u sektoru tehnologija u Srbiji, prevashodno Beogradu, primenjene su nadzorne tehnologije – odnosno uvozni kineski sistem nadzora, koji se po standardima razlikuje, ili je pak suprotstavljen, sistemima koji se koriste u Evropi ili Sjedinjenim Državama”, podvlači Rui.
