Ekonomija

Na jesen uz božju pomoć

Piše: Branislav Krivokapić

Slobodne Novine – Radnicima „Zastava oružja“ kasne plate, penzioni doprinosi im nisu uplaćeni šest meseci, u „Zastava kamionima“ prete štrajkom ukoliko im se ne isplate zaostale zarade, zaposleni u pravosuđu se žale da su im plate smanjene, a obećano je da neće biti, uplata prvog dela majskih zarada kasnila je i lekarima KC Niš, a u Sindikatu lekara i farmaceuta tvrde da plate zdravstvenih radnika ni iz daleka nisu onolike koliko tvrdi predsednik države. Osim smanjenog priliva u budžet i priliv doznaka iz inostranstva u martu je u odnosu na isti mesec prošle godine bio manji 11,5 odsto ili za 28 miliona evra. Problem likvidnosti postaje sve složeniji, rokovi plaćanja od firmi iz EU, koji su standardno iznosili tridesetak dana, produžuju se na 60 i više dana, a u unutrašnjim plaćanjima rokovi se razvlače na četiri i više meseci. Za kredite za likvidnost banke su izdvojile dve milijarde evra, od kojih će država garantovati za 600 miliona, a prema podacima Udruženja banaka, blizu 5.000 firmi koje su se do sada prijavile za ove kredite već je podnelo zahteve za iznos koji premašuje 800 miliona evra.

Iako predstavnici vlasti, poput Dragana Stevanovića, državnog sekretara Ministarstva privrede, tvrde da bi, ukoliko banke dovoljno brzo plasiraju novac na račune firmi, srpska privreda do kraja godine mogla da se vrati na nivo na kojem je bila pre 16. marta, od privrednika malo ko u to veruje. Tako Nebojša Atanacković, počasni predsednik Udruženja poslodavaca Srbije, kaže da o realnom stanju najbolje svedoči činjenica da su pojedini poslodavci predlagali radnicima da pola minimalca od državnih dotacija poklone firmi za plaćanje poreza i doprinosa, a da za to vreme zbog smanjenog obima posla sede kod kuće. Ako zapadnoevropske zemlje prognoziraju pad od osam-devet odsto, a automobilska industrija Nemačke, od čijeg poslovanja zavisi rad domaćih kompanija koje proizvode delove, teško da će odmah nastaviti da radi punom parom, ne verujem da pad BDP-a Srbije neće biti veći od dva odsto, kaže Atanacković. Ali ovdašnji vlastodršci uporno tvrde drugačije.

Daleko je „lijepa naša“

U rasipanju nerealnih obećanja po običaju prednjači prvi među „optimistima“, predsednik svih građana koji glasaju za Srpsku naprednu stranku – Aleksandar Vučić. Najavljujući danas novo povećanje plata u javnom sektoru do kraja godine, a sutra da onima koje plaća država neće biti smanjene plate što je, kako kaže, „redak slučaj u Evropi“, ovaj baron Minhauzen kakvog srpska politika još nije imala u svom nekontrolisanom navlačenju naivnih birača, otišao je toliko daleko da tvrdi kako će Srbija naredne godine dostići BDP Hrvatske, čak šest godina ranije nego što je to planirano. Pošto je prema poslednjim dostupnim podacima za 2018. ukupni BDP Hrvatske za 30, a BDP po stanovniku čak za 120 odsto veći od srpskog, Vučićevo predviđanje moglo bi se obistiniti jedino ako komšijama i ove i naredne godine crkne krava za najmanje deset odsto, a mi u 2020, kako je to najavio glavni državni statističar Miladin Kovačević, ostvarimo nulti rast, a 2021, kako nam je to poželeo MMF, odemo u nebo za sedam procenata. Svakome normalnom jasno je da je tako nešto nemoguće, tim pre što će Hrvatska, od sredstava koje je Evropska komisija opredelila kao pomoć državama članicama za saniranje štete od koronavirusa, dobiti čak 12,1 milijardu evra, od čega sedam milijardi bespovratno, što je u procentima BDP-a (22,4 odsto) najveći iznos namenjen nekoj od članica EU.

Da su u laži kratke noge, svedoči i priznanje prve među Vučićevim ministrima Ane Brnabić, koja je, najavljujući još jedan rebalans budžeta do kraja godine, rekla da je zadovoljna kako se puni republička kasa, ali da to svakako nisu prihodi koji su uobičajeni. Prema njenim rečima, u aprilu je zabeležen značajan pad, što se vidi po potrošnji električne energije i prihodnoj strani budžeta, dok se u maju, kako kaže, „privreda pokrenula, neko sporije, neko brže“. Iako joj sigurno nije bila namera da dezavuiše šefa, Brnabićkin opis aktuelne situacije daleko je realniji jer, ako je privreda u martu i aprilu radila izrazito smanjenim kapacitetom, svakako nije moguće da naplata PDV-a, koji čini više od 40 odsto budžetskih prihoda, bude na nivou koji je planiran. Uostalom i sama Vlada je rebalansom predvidela smanjenje PDV-a u odnosu na iznos planiran krajem prošle godine. Dakle, jasno je da stanje nije sjajno, ali o tome više – nakon izbora.


Gubitak na akcizama

Pričaće se tada i o gubicima u naplati akciza, druge najveće stavke budžetskih prihoda (oko 24 odsto), posebno o padu prihoda od akciza na naftu i naftne derivate. Prema nezvaničnim procenama, pad potrošnje naftnih derivata u martu u odnosu na isti mesec prošle godine iznosio je dvadesetak odsto, ali pad tražnje u drugoj polovini marta, od uvođenja vanrednih mera, u odnosu na prvu polovinu meseca iznosio i preko 50 odsto. Istovremeno, takođe u martu, potrošnja električne energije smanjena je za od pet do sedam odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a proizvodnja električne energije za 9,8 odsto. Prevedeno na sume planirane budžetom, a korigovane rabalansom, može se proceniti da smo od izbijanja pandemije samo od nenaplaćenih akciza na gorivo uknjižili manjak od preko 100 miliona evra, a s obzirom na i dalje smanjeni intenzitet saobraćaja, realno je očekivati da planirani mesečni prihod od ovih akciza u iznosu od oko 110 miliona evra neće biti ostvarivan ni u narednom periodu.

Zbog ovakvog činjeničnog stanja, za koje ne možemo kriviti čak ni ovako lošu vlast, najveći broj ekonomista, poput Dejana Šoškića, profesora Ekonomskog fakulteta i bivšeg guvernera NBS, upozorava da su privredni gubici veći nego što se zvanično procenjuje, te da će drugi deo godine biti jako težak jer će doći do ubrzanog pogoršavanja odnosa duga prema BDP-u, a, kako ističe Šoškić, ukoliko izostane adekvatna socijalna politika, možemo očekivati i socijalne nemire. Podatak da se 63 odsto zahteva za kredite za likvidnost, u iznosima od 25.000 do 45.000 evra, odnosi na mikro i mala preduzeća, potvrđuje da je likvidnost ključni problem i da će se mnogi vlasnici tek suočiti sa nedostatkom novca, posebno kada istekne tromesečna državna pomoć u vidu isplate minimalca za svakog radnika. A pravi problemi nastupiće na jesen, kad lanac kašnjenja u isplati postane toliko dugačak da dovede u pitanje ne samo isplatu zarada i operativnih troškova poslovanja već i naplatu većine budžetskih prihoda.


(Ne)taknute svetinje 

Može napredna vlast da obećava šta god hoće, ali više je nego izvesno da u drugoj polovini godine neće biti dovoljno novca za sve potrebe, a ko će i koliko ostati kratkih rukava, ostaje da vidimo. Ako svi iole relevantni stručnjaci tvrde da svet nikada do sada nije doživeo ovakav ekonomski slom, sa potpuno nepredvidivim globalnim posledicama, nema nikakve šanse da taj tajfun zaobiđe Srbiju. Može Vučić da dubi na trepavicama i busa se u grudi nekakvim parama „sa strane“, ali recesija Srbiju neće samo usput očešati, već će nam ispostaviti pozamašan račun čiji će najveći deo, uvećan za stotine miliona evra koje naprednjaci besprizorno troše uoči izbora na kojima ne postoji nikakva šansa da izgube, platiti obični građani. Jer, osim za privredu, banke najavljuju i pooštravanje uslova kreditiranja stanovništva, većina radnih mesta u privatnim kompanijama mnogo je manje izvesna nego pre pandemije, a i prinadležnosti onih koji su na državnim jaslama cementirane su samo u predizbornim obećanjima. 

Ali izbori će proći, a onda nek nam je bog u pomoći. Jer vrlo brzo ćemo se uveriti kako su, na primer, najave lažnog doktora Malog o novim iznenađenjima za penzionere u vidu još jednog povećanja na osnovu dorađene „švajcarske formule“ samo mrtvo slovo na papiru. Da je tako, potvrdio je i sam Vučić, koji u pismu, koje je kao nosilac liste „Za našu decu“ poslao svim penzionerima, priznaje da će neko morati da se žrtvuje, samo što to, „ovog puta“, neće biti penzioneri. 

„Želim da vas, ovog puta, sa najvećom sigurnošću uverim da vi i ljudi koji zavise od vas NEĆE MORATI na bilo koji način da se žrtvuju. Vaše penzije su svetinja i ostaće netaknute“, poručio je predsednik. Tako se zaklinjao i kad je preuzimao vlast, ali je brzo okrenuo ćurak i na svetinje vrednije od 200 evra primenio sistem „taknuto-maknuto“. Pa zašto bi „ovog puta“ bilo drugačije?!

Obveznice prodate uz prinudni diskont
Komentarišući rezultate nedavne prodaje evroobveznica Srbije, bivši guverner NBS Dejan Šoškić kaže da je Srbija za obveznice koje dospevaju za sedam godina prihvatila da plaća kamatnu stopu od 3,375 odsto godišnje, dok je obećana kuponska kamatna stopa iznosila 3,125 odsto, što je dokaz da su obveznice morale da se prodaju uz diskont i prihvatanje dodatne kamatne stope. Otuda je, po mišljenju Šoškića, „slavljeničko“ raspoloženje potpuno neutemeljeno i deo političke propagande, budući da fiskalna situacija u Srbiji, uprkos pozitivnim pomacima poslednjih godina, realno nikada nije bila odlična.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Slobodnih Novina!

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 06. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x