Ekonomija

Siromašne ubijaju, zar ne!

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – U trenutku kada se hvali nikada većim budžetskim suficitom, kao odgovor na nebrojene socijalne probleme, naprednjačka vlast predlaže izmene Zakona o socijalnoj zaštiti sa intencijom da značajno umanji prava korisnika i, umesto efikasnog i pravednog, uspostavi centralizovan sistem socijalne zaštite u kom će moć birokratije i partijske države biti povećana do neslućenih granica. Iako zbog državnog non-stop rijalitija oko kosovskog pitanja ni ovaj, kao i mnogi drugi loši zakonski predlozi, nije dovoljno poznat široj javnosti, najavljena reforma u oblasti socijalne zaštite izazvala je brojne reakcije civilnog sektora, političkih stranaka, akademskih krugova.

Ministarstvu za rad i zapošljavanje do sada je upućeno više od 500 zahteva za povlačenje Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti, a mnogi podnosioci zahteva pozvali su evropske institucije da utiču na Vladu Srbije da povuče sporni Nacrt.

Za resornog ministra Zorana Đorđevića, koji kaže da je cilj predloženih izmena da se uspostavi moderan i funkcionalan sistem, a ne da se bilo kome smanje ili ograniče socijalna davanja, ovoliki broj primedaba nije „u duhu demokratije“ jer je, kako tvrdi, javna rasprava održana u svim gradovima, pa bi, poručuje ministar, pre kritike trebalo sačekati konačnu verziju predloga. Većina kritičara pak tvrdi da je predlog izmena Zakona o socijalnoj zaštiti pripremljen praktično u tajnosti, bez ikakve javne rasprave, te da nije usklađen ni sa Ustavom Srbije ni sa međunarodnim konvencijama, a u suprotnosti je i sa Akcionim planom za Poglavlje 23 u pregovorima o pridruživanju sa EU. Čak i najblaži kritičari ne mogu se oteti utisku da se iza pooštravanja kriterijuma za ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu ili za preispitivanje već ostvarenog prava krije namera predlagača da umanji prava korisnika socijalne zaštite i tako ostvari dodatne budžetske uštede.

Siromašni nikog ne zanimaju

Evidentna je ne samo podla namera režima da legalizuje Vulinov koncept prinudnog rada, čime se ozakonjuje brutalno kršenje Ustavom zagarantovanih prava, već i još veća marginalizacija najranjivijih socijalnih grupa, saopštila je Nova stranka konstatujući da „ignorisanje pola miliona ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu verovatno treba da posluži kao scenografija za lažnu sliku o Srbiji kao zemlji privrednog rasta“. Na delu je opšta relativizacija bede kao strategija kažnjavanja i uklanjanja onih koji žive u bedi, kaže Ivan Sekulović, bivši menadžer Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

„Što bi rekao rukovodilac jedne stručne službe Vlade ‒ ’siromaštvo nikoga ne zanima’“, navodi Sekulović u tekstu na sajtu „Peščanik“, ističući da se „podaci o pola miliona apsolutno siromašnih lica koja žive od mesečnih prihoda nižih od minimalne zarade i od novčane socijalne pomoći, i o Srbiji kao zemlji najvećeg siromaštva i nejednakosti u Evropi, odbacuju kao trivijalnosti u odnosu na statističke netačnosti o privrednom rastu ili smanjenju nezaposlenosti“.

O unošenju u zakon koncepta prinudnog rada za novčanu socijalnu pomoć, koji je do sada bio regulisan Vulinovom Uredbom o merama socijalne uključenosti korisnika novčane pomoći, Sekulović kaže da je takav koncept u suprotnosti sa članom 60 Ustava Republike Srbije, koji propisuje da „svako ima pravo na slobodan izbor rada“. Nacrtom zakona, međutim, propisuje se da pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti radno sposoban pojedinac koji u poslednjih šest meseci nije odbio, između ostalog, učešće u javnim radovima, čime se krše i obaveze koje je Srbija preuzela po Konvenciji o prinudnom radu Međunarodne organizacije rada koja definiše prisilni rad kao „svaki rad ili uslugu koji se od neke osobe zahteva pod pretnjom bilo kakve kazne i na koji ta osoba nije dobrovoljno pristala“. Time se, kaže Sekulović, sistem socijalne zaštite polako pretvara u sistem zapošljavanja.

I Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu „Union“, smatra da sporni Nacrt sadrži čudna i neustavna rešenja, pre svega kad je reč o radnoj aktivaciji korisnika novčane i socijalne pomoći, što predstavlja klasičan prinudni rad zabranjen i Ustavom i međunarodnim konvencijama. Reljanović podseća da je inicijativa za ocenu ustavnosti Vulinove uredbe o radnoj aktivaciji od strane Ustavnog suda ostala bez odgovora, pa je ozakonjenje ovog koncepta logičan sled događaja.

Produbljivanje diskriminacije

Tendencija smanjenja broja korisnika obuhvaćenih merama socijalne zaštite, kaže Reljanović, počela je izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, gde su uvedeni neki diskutabilni parametri (obavezna vakcinacija, školovanje…) da bi se ostvarila prava po osnovu roditeljstva koja realno nemaju veze sa uslovima čije se ispunjenje traži. Slično tome, i najavljene izmene Zakona o socijalnoj zaštiti sadrže rešenja koja mogu biti izvor diskriminacije, budući da su usmerena na određene grupe korisnika koje realno ne mogu ili vrlo slabo mogu da ispune propisane uslove. Činjenica da se pravo na novčanu pomoć deci uslovljava redovnim školovanjem i ostvarivanjem određenog uspeha (deca koja padnu razred gube pravo na pomoć) faktički znači ukidanje prava na obrazovanje najsiromašnijima. Umesto da socijalna pomoć bude podsticaj za ostvarivanje nekog bazičnog prava dostupnog većini stanovništva, poput pristupa obrazovanju, država od najugroženijih zahteva da postignu određeni „rezultat“ kako bi ostvarili pravo da prežive. Ova krajnje nehumana mera dodatno će produbiti diskriminatorsku praksu jer će decu iz marginalizovanih grupa – koja unapred imaju daleko manje šanse da završe školu, zbog čega ih država tretira kao trošak na kome treba štedeti – još više udaljiti iz sistema obrazovanja.

Ako se ovakav nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti usvoji, problemi rodne diskriminacije i nasilja u porodici postaće još izraženiji. Naime, predloženim izmenama iz domena socijalne zaštite izostavljene su usluge sigurne kuće i besplatnog SOS telefona za žene žrtve nasilja, kao i programi podrške deci svedocima nasilja u porodici, usluge koje je uglavnom pružao civilni sektor, a sada se prebacuju na centre za socijalni rad koji nemaju dovoljno kapaciteta ni za poslove koje obavljaju, a zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru stalno rastući broj predmeta raspoređuju na isti ili manji broj zaposlenih. To faktički znači da će usluge kao što su besplatna pravna pomoć, hitne intervencije za žrtve nasilja i žrtve trgovine ljudima itd. direktno ili indirektno u praksi biti poništene, što je suprotno preporukama EU i nedopustivo za svaku civilizovanu državu.

O nemoći centara za socijalni rad svedoče i primedbe koje je na sporni Nacrt izneo Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. U saopštenju koje je potpisao predsednik Sindikata dr Zoran Savić, između ostalog, ukazuje se na posledice ukidanja mogućnosti da zaposleni dobiju dodatak na platu iz sopstvenih prihoda, a što je u suprotnosti sa članom 126 Zakona o zaposlenima u javnim službama koji dozvoljava da se osnovna plata uvećava „srazmerno učešću troškova rada zaposlenog u sticanju sopstvenih prihoda“.

„Sa postojećim platama zaposleni ne mogu da prežive mesec. Pitamo vas, da li biste radili posao negovatelja za 25.000 dinara, opslužujući pritom daleko veći broj korisnika od onog koji je propisan podzakonskim aktima? Mladi dođu, vide težinu posla i ’visinu’ plate i odlaze. U takvim uslovima neće niko više da radi“, stoji u pismu Sindikata upućenom ministru Đorđeviću.

O svemu odlučuje ministar I konačno, Nacrt izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, suprotno preporukama Evropske komisije o decentralizaciji, uvodi totalnu kontrolu sistema socijalne zaštite, a sindikati, stručni radnici i javnost potpuno su istisnuti iz sistema. Resorni ministar će odlučivati i bukvalno o svemu – od budžeta do žalbi na rad inspektora socijalne zaštite, a bez njegove saglasnosti lokalna samouprava neće smeti ni da postavi, ali ni da smeni direktora centra za socijalni rad.

„Kad bi postavili državu da upravlja Saharom, u roku od pet godina stvorili bi nestašicu peska“, govorio je čuveni ekonomista Milton Fridman. Na šta će ličiti sistem socijalne zaštite nakon upravljanja od strane naprednjačke države i „finansiste“ Đorđevića, možemo samo da zamislimo. Iako je Komitet za socijalna prava Saveta Evrope u tri dosadašnja izveštaja konstatovao da je nivo svih vrsta socijalne pomoći u Srbiji nedovoljan (pravo na socijalnu pomoć ostvaruje svega 15 odsto stanovništva izloženog riziku od siromaštva, dečji dodatak prima manje od polovine dece koja ispunjavaju propisane uslove, pomoć države dostupna je za manje od jednog procenta starih ljudi…), država se namerila da taj nivo dodatno umanji i da korisnicima usluga socijalne zaštite zakine prava gde god je to moguće. Uprkos upozorenjima Komiteta da „država mora da prestane da piše bajke koje ne odgovaraju pitanjima koja se postavljaju i koje ne sadrže nijedan konkretan odgovor na državne obaveze“, Vlada Srbije ne odustaje od politike totalnog urušavanja ionako krhkog sistema socijalne zaštite.

Naprednjačka vlast, s jedne strane, prezire siromašne i tretira ih isključivo kao trošak, a, s druge strane, forsiranjem imidža jeftine radne snage sve nas polako pretvara u socijalne slučajeve. Tako ćemo na kraju Vučićevog „zlatnog doba“ svi biti golje, ali će se zato broj korisnika socijalne pomoći meriti promilima. Odnosno biće ih manje nego ikada.

 

Predizborno odvrtanje slavine

Komitet za socijalna prava Saveta Evrope više puta je upozoravao da Srbija u pogledu adekvatnosti novčane socijalne pomoći krši odredbe o Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji. Umesto da se to ispravi, izmene Zakona o socijalnoj zaštiti bave se pitanjem naknade štete u slučaju da je korisnik neosnovano primio pomoć, ostavljajući mu rok od svega 15 dana da „nezasluženi“ novac vrati državi. Nasuprot tome, ukida se ograničenje iznosa jednokratne novčane pomoći, čime se vlastima otvara prostor da pred izbore otvori slavinu i „nagrade“ potencijalne birače, kao što se desilo uoči prethodnih beogradskih izbora.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x