Ekonomija

Uvoz 40 tona jeftinog meda iz Moldavije velika pretnja domaćoj proizvodnji

Izvor: Politika

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) upozorio je da je u Srbiju, krajem prošlog meseca, uvezena velika količina meda iz Moldavije. Reč je o 40 tona cvetnog meda koji je, po saznanjima ove organizacije, uvezen po ukupnoj ceni od 2,2 evra po kilogramu, sa uračunatim svim troškovima, što je znatno jeftinije od domaćeg proizvoda. Kažu da su, do sada, na naše tržište stizale uglavnom simbolične količine meda, ali da je ovo prva ozbiljna količina, što može biti velika pretnja domaćoj proizvodnji.

– Uglavnom su to dosad bili neki ekskluzivni medovi sa ekskluzivnih lokacija. Međutim, upravo je krenuo pravi uvoz meda – navode u SPOS-u i dodaju da su godinama upozoravali da će sve ozbiljnija sistemska borba protiv falsifikata na kraju dovesti do uvoza meda, često sumnjivog kvaliteta (ali i pravog meda) po nerealno niskim cenama. Protiv tog problema moći ćemo da se borimo domaćim proizvodom u tegli jedinstvenog dizajna kako bi potrošači mogli da ga razlikuju od uvoznog. Uvoz jeftinog meda, smatraju pčelari, vodi u krah domaće proizvodnje, što se već dešava u pojedinim zemljama Evrope koje su već prezasićene uvoznim medom izuzetno niske cene.

– To nas uvodi u probleme sa kojima se upravo suočavaju Hrvatska ili Italija, koje su preplavljene kineskim medom sumnjivog kvaliteta uvezenim po nemogućim cenama – kažu pčelari. Oni tvrde da u Srbiji nema i ne može biti meda po tako niskoj ceni kao što je ovaj uvezen iz Moldavije. Ipak, još nije poznato po kojoj ceni se prodaje potrošačima, a sagovornici „Politike” ističu kako očekuju da će se ovaj med naći u prodaji obeležen kao „mešavina medova izvan EU”, tako da kupci praktično ni neće znati pouzdano odakle on dolazi niti kakav proizvod kupuju. Prema nezvaničnim informacijama, moguće je da je ovaj med zapravo poreklom iz Kine, a upućeni očekuju da će se uvoz nastaviti. U SPOS-u kažu da je uvoz meda legitiman i legalan, jer privreda traži profit i tražiće ga na slobodnom tržištu. – Problem je samo u tome što je to nekorektno prema domaćim proizvođačima – ističu oni.

Kada je reč o kupcima, za njih je najvažnije da budu tačno informisani o proizvodu koji kupuju, posebno sada, kada se zbog krize svuda favorizuje domaća proizvodnja. U prilog domaćem medu ide i kvalitet jer je Srbija proizvođač jedne od najcenjenije vrste meda u Evropi. Međutim, u većini evropskih država već godinama se jeftini med prodaje kao mešavina više vrsta meda. Često se na deklaracijama ističe da je to med iz više zemalja, a domaće proizvodnje su u zapećku jer se kupci rukovode cenom. U Hrvatskoj je recimo na tržištu pronađena tegla u kojoj je bio med iz čak 10 zemalja. Pčelarima najveće glavobolje zadaje kineski med, koji je prošle godine nuđen za 1,4 evra, po kilogramu, a bilo je čak i perioda kada je koštao manje od evra. Dok su nekada dominantni „plagijati” bili od glukozno-fruktoznog sirupa, lažni med se sada pravi od čistog šećera. Kina je, uz EU, inače najveći svetski proizvođač meda, ali se sumnja da ovako niska proizvođačka cena ne može da se postigne uz poštovanje svih proizvođačkih pravila. Spekuliše se da se ovako jeftin med dobija tako što pčelari vrcaju nezreo med, a onda ga industrijski dorađuju. To jeste med, ali ne vrhunski, koji je sazreo na prirodan način. 

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 20. 05. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač