Kolumna

EU – tamni vilajet

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Grupacija inkognito i malo gde priznatih funkcionera, posađena u briselskom sedištu čudne zajednice država nazvane Evropskom unijom, stalno liferuje odluke, deklaracije, pravilnike i druge pravne umotvorine, kakva je „non-papir“. Funkcija tih ukrasnih hartija iscrpljuje se u prikrivanju onoga što se hoće i na čemu se opsesivno radi.

Glumeći naddržavu koja je u nezavršivom procesu formiranja vlastitog pravnog poretka, EU je sve više frankenštajnska tvorevina i igračka globalnog zakulisja u kome, sve su prilike, vri kako odavno nije.

U višedecenijskom zamajavanju građana EU, kojima rapidno raste žeđ za slobodom i humanim življenjem, u Briselu su prošle godine usvojene izmene „Šengena“, koje su stupile na snagu 2. februara. Propisi moraju da se usaglašavaju sa promenama u stvarnosti jer je život mnogo kreativniji od ma kog zakonotvorca. Ali šta reći kad su pravilosočinitelji oktroisali ono što je suprotno svemu za šta, tvrde kao vergl, izgaraju?

Upravo takve su prepravke viznog režima koje EU potura kao olakšicu za „putovanje i poslovanje miliona legalnih putnika“ iz 105 zemalja. Usput se „smanjuje rizik od nelegalne migracije, odnosno povećava bezbednost EU“.

Šengenska viza je poskupela tek 20 evra po glavi putnika, pa će EU na svakih deset miliona takvih poseta inkasirati dodatnih 200 miliona evra (na dosadašnjih 600 miliona). Ostaje za razmišljanje je li ovo jedan od lekova za budžetsku promaju koju su napravili Britanci, vrativši državnu kasu svojoj kući. Zasad briselska vlast, to društvo uglavnom uspešno odnarođenih i oddržavljenih nameštenika, priznaje da je namet na vilajet poskupeo zbog ozbiljnog investicionog prioriteta, a to je bezbednosni sektor.

Trebaju im pare za „procesuiranje zahteva i otkrivanje bezbednosnih rizika i nelegalne migracije“. To jest, da se ratosiljaju migranata koji, kao da su pozorišne lutke, preplavljuju i srce zapadne Evrope: one države čiji politički vrhovi tendiraju da samo EU smatraju Evropom i demokratskim inkubatorom ljudskih prava. Kao da je ono evropsko što je izvan EU u pritežanju varvara ili, u boljoj opciji, naroda koji ne zavređuju da imaju ikakvu državu, a kamoli uređenu po autohtonim potrebama.

U takvom evrootpadu Brisel vidi Srbiju i druge „treće zemlje“. Po ko zna koji put lepo nam kažu da za „treće“ nema sreće na njihovoj adresi. Naime, osim spajanja poskupljenja viza s migrantima koji ugrožavaju bezbednost EU, Brisel će „prilagođavati pravila za izdavanje viza i u odnosu na to da li treća zemlja na zadovoljavajući način sarađuje sa EU u pogledu readmisije građana koji nelegalno borave na teritoriji EU“.

Srbija je tako dobila još jedan štap bez šargarepe u slučaji da ne primi migrante koje će EU ka njoj proterati. EU sebe čisti od bezbednosno opasnih, a njih takve Srbija ima da primi raširenih ruku za, isto tako nemoralnu, šaku evra iz šengenskog harača. Ubranog od onih 105 država.

Ruke su odavno raširene naprednjacima i bilo kome ko bi ih zamenio iz aktuelne „političke ergele“ zapaćene davnih godina. Toliko su puta dokazali da im je biti u ergeli „ljudska dužnost najsvetija“. A vlasnici ergele brinu i o podmlatku, uvek imaju dovoljno grla za raspoređivanje po vertikali, računajući Brisel, Beograd ili kojekude.

Zato tirani iz Beograda ostaju pupčanom vrpcom vezani za tirane iz EU i NATO sve dok građani Srbije ne pokažu da su Titani, da Srbija nije „Titanik“ i da je laž da evroatlantska integracija nema alternativu. Da samo Srbija nema alternativu, a sve drugo mož’ da bidne, al’ ne mora da znači.

Poštovani čitaoci, zbog tehničkih problema novi broj Beogradskog glasa pojaviće se na kioscima u petak 14. februara!

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač