Kolumna

Hoćemo li da nećemo

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Moja Nana, kako smo odmilja zvali našu babu Božanu, tucala je biber u avanu tako sitno da ga pretvori u prah. Verovala sam da joj nema ravne sve dok mi zabludu nisu otklonili najnapredniji od svih naprednih Srba. Tucaju sitno, da sitnije biti ne može. Mora da su veoma umni ljudi čim ih interesuju te rabote s mozgom. Imaju kod njih prođu i rabote bez veze s mozgom, zakonima, običajima. Tucaće sve samo ne biber, to je manuelni rad za koji ne mora da se kupi diploma čak ni iz dualnog obrazovanja.

Sa takvim pregaocima i nismo mogli stići drugde osim do najnaprednije od svih nazadnih faza u istorijskoj genezi Srbije. Dokazi, poput onih komaraca što su ko rode, lete svuda oko nas.

Uzmimo najnoviji primer. Vlada Srbije donirala je Albaniji dva miliona evra, da pomogne ljudima koji su zbog zemljotresa ostali bez kuća i stanova, pa im ne trebaju izvršitelji, za razliku od nas. A Crna Gora, Makedonija i BiH zusammen, što bi rekla moja prijateljica i kancelarka Merkel, jedva su prikupile upola manje! Em imaju nakaradno shvatanje funkcije budžeta, em se u narodu kaže: preči je napredni komšija u blizini nego opozicionar sa glasačkim listićem.

Nisu ni kulturni kao Ana Brnabić. Mi napredno poklanjamo: „Molim vas da prihvatite ovu pomoć od Srbije kao znak našeg prijateljstva, podrške partnerima u nevolji, ali i kao zalog naše zajedničke budućnosti.“ Takođe napredno zaboravljamo da zahvalimo. Otprilike, ovako: „Molim vas da nam oprostite što smo se 1999. branili kad ste poslali svoju pešadiju da probija granicu na Košarama, Paštriku i drugde, jer NATO ipak nije mogao bez takvog partnera kakav je nama Albanija.“

Prvaci smo u ćutanju. Samo dva dana posle Brnabićkine obznane da smo regionalni lider u donacijama Albaniji, Tirana poziva Prištinu da osnuju fond radi integrisanog lobiranja za nezavisnost tzv. Kosova. Biće da su bili neobavešteni Vlada i Aleksandar Vučić, predsednik vlade u senci.

Da su znali, mogli su zemljotresnu donaciju, taj zalog zajedničke budućnosti, da proslede direktno Prištini kao znak našeg prijateljstva. A kako da znaju kad je bivši baštovan, oklevetan da je keramičar, zauzet klečanjem nad ostacima vojnog helikoptera kao direktor BIJE (kako ga potpisa RTS)?!

Naprednije je isturiti Hašima Tačija, saradnika našeg premijera u senci crnogorskog predsednika, da se u ime svih njih raduje što ministar spoljnih poslova Albanije, rođen na tzv. Kosovu, predstavlja Tiranu i Prištinu. Sposoban, pomogao je onomad formiranju albanske političke koalicije u tri opštine na jugu centralne Srbije. Onaj naš eks-baštovan kleči li kleči, valjda bar zna pred kim sve.

Za to vreme Edi Rama je omađijan. Dobio je u Briselu 1,1 milijardu evra na konto zemljotresa. Da nije omađijan, ne bi mu izletelo da bi i 40 odsto prikupljene sume bilo uspeh donatorske konferencije, koju je inicirala Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije. To je ona dama ponosna zato što je EU solidaran i odgovoran prijatelj Albanije, njenog omađijanog premijera, samim tim i našeg premijera u senci.

Niko od njih ne vidi u Albaniji nijednog čoveka osim onih 21,5 odsto što su prošle godine izašli na izbore, koje je opozicija maestralno bojkotovala. Naš premijer u senci nije ni u vicu bio najbolji student prava, ali je fanatični Ramin štreber. Što da ne, pa u Albaniji je bio najuspešniji neuspeh uspelog bojkota jer ga nisu podržali EU, Misija OEBS i SAD.

Kad se budu pitali birači, neće biti tucanja Naninog bibera ni cerebralnog seksa, ali će se možda na top liste vratiti „Zbog tebe bih tucao kamen“ Olivera Mandića.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x