Uvodna reč glavnog urednika
Piše: Milan Bečejić
Slobodne Novine – Slušam pre neki dan koleginicu Gordanu Sušu na jednoj televiziji kako autoritativno objašnjava vazalnu poziciju REM-a, s pozicije nekadašnje članice Saveta RRA. Sa uvežbanom zgranutošću setih se nečeg davno naučenog, konstatacije psihologa Viljema Džejmsa s kraja pretprošlog veka: „Za praktičnu upotrebu našeg intelekta važan je zaborav koliko i sećanje.“ Zarad istine reših da najzad pomenem nešto od pre 11 godina, lični slučaj sa opštim značajem.
Te 2009. godine moje udruženje (UNS) kandidovalo me je za člana Saveta RRA. Prethodno (!) sam morao da prođem kadrovski filter tada vladajuće stranke (DS) i nije tu bila presudna moja biografija ni iskustvo, verovatno procena starih, opozicionih „zasluga“, još iz perioda ’91/92, kad sam bio glavni urednik „Demokratije“. Bez takve političke podrške se nije moglo računati na ulazak u bilo koju paradržavnu instituciju. Prethodno (!) sam morao da podnesem ostavku na mesto direktora RTV Šabac (a i moja supruga koja je tamo radila kao novinar), zbog glupe zakonske forme o nekakvom sukobu interesa!
Desetak dana pre skupštinske sednice i imenovanja, preko posrednika dobijem poziv da se vidim sa vlasnikom jedne privatne televizije, eto, da me upozna. Zanimljiv razgovor posle kog ostajem ubeđen da drug vlasnik ima kontrolu bar nad petoro od devet članova RRA. Za vikend pred skupštinsko glasanje kopernikanski obrt – nisam više viđen kandidat. Naknadno saznajem detalje: Dinkić bio kod Tadića zahtevajući kao „politički prioritet“ da u RRA mora – Gordana Suša, kao Dinkićeva zahvalnost NUNS-u za podršku skandaloznim i neustavnim izmenama zakona o informisanju.
Tog ponedeljka skupštinsko zvonce nije bilo usaglašeno, pa je glasanje propalo. Rešen da i dalje budem politički nekooperativan, odbio da se ponovo kandidujem, ali ne i Gordana Suša, koja je ubrzo i izabrana, iako je izigran zakonski rok od šest meseci za novo kandidovanje.
Toliko o istini i čestitosti. Toliko o tome kako je ranije bilo drukčije, ko je bolji a ko gori, ko je zavisan a ko ne. Sistem je jednostavno nakaradan i uvek pod kontrolom aktuelne vlasti. REM je samo jedan u nizu neizlečivih tumora tog sistema. U metastaziranom društvu bez hirurga bar je ljudski – ćutati. Pamćenje, ipak, nije sapun.
Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Slobodnih Novina!
