Politika

DJB: Obaramo konačne rezultate izbora koji su sve samo ne konačni

Izvor: DJB

Nakon što je RIK 5. jula objavio konačne rezultate izbora pokušavajući da i sud i javnost stavi pred svršen čin i time pokuša da progura falsifikovane izbore za koje je još u toku preko 2000 postupaka pred Upravnim sudom, DJB je prvo podneo prigovor, a sada i tužbu kojima obara te falsifikovane, protivzakonite rezultate falsifikovanih izbora pred Upravnim sudom.

Svi ovim pravnim radnjama DJB dokumentuje pred RIK-om i sudom ceo postupak falsifikovanja izbora. Naš cilj je da na svetlo dana iznesemo celokupno pravno nasilje koje sporovodi RIK i pojedina sudska veća Upravnog suda. Pokrećemo i postupke pred Ustavnim sudom. Ceo ovaj izborni proces će na kraju pasti pred Savetom Evrope i Evropskim sudom za ljudska prava koji je poslednja instanca. A njih ne interesuju paušalne ocene, već konkretni dokazi o gaženju vladavine prava i falisfikovanju izbora od strane vlasti, protivzakonita rešenja RIK-a i pravno nasilje nekih veća Upravnog suda.

Podsećamo, DJB je u roku od 24 sata nakon zatvaranja biračkih mesta podneo 2700 prigovora za 2700 biračkih mesta, trećinu, u kojima tvrdimo da su zapisnici falsifikovani i da njihov sadržaj ne odgovara sadržaju džakova. RIK je odbio da proveri džakove i uporedi ih sa sadržajem zapsinika i odbio sve naše prigovore bez obrazloženja, nakon čega smo podneli preko 2700 tužbi Upravnom sudu koji je oborio sva ova nezakonita rešenja RIK-a. Nakon ovih pravosnažnih rešenja Upravnog suda, u skladu sa članovima 96 i 97 Zakona o izboru narodnih poslanika, izbori su oboreni na trećini biračkih mesta.

Kako je RIK, zapetljan u naše žalbe i nameštanje izbora, ujedno i propustio da u skladu sa članom 78 istog Zakona objavi preliminarne rezultate u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta, ovi falsifikovani izbori su OBORENI i moraju biti ponovljeni.

Umesto da to konstatuje, RIK je u očiglednoj demonstraciji pravnog nasilja odučio da PONOVO odlučuje o pravosnažno okončanim postupcima kako bi spasio izbore i ponovo odbacio prigovore. Ovaj put, pravnom nasilju su se pridružila i neka veća Upravnog suda koja su odlučila da skandaloznim odlukama odbace prvih 500 žalbi i presudio da iako smo dokazali da sadržaj džaka ne odgovara sadržaju zapisnika, RIK nema obavezu da proverava džak, nego je dovoljno to što je birački odbor potpisao zapisnik.n

Poučen ovim skandaloznim pravnim nasiljem, DJB je onda izmenio argumentaciju žalbi i u preostalih 2200 podnosimo sa novim argumentima koji rasrkinkavaju apsurdno “pravno” stanovište veća Upravnog suda.

DJB sa svim ovim pravnim radnjama kontinuirano obaveštava Savet Evrope u čijem parlamentu je Branka Stamenković član. Bez obzira na to da li će Upravni sud podleći ovom političkom pritisku tokom rešavanja po žalbama birača na nezakonita rešenja RIK-a ili ne, epilog je isti: izborni proces je kroz ovakve postupke RIKa u potpunosti delegitimisan i delegalizovan.

Šta je DJB postigao izlaskom na izbore i njihovom kontrolom? Utvrdili i na svetlo dana izneli sledeće:

  • da je vlast prikupljala potpise za sve liste osim za listu 15. SUVERENISTI
  • da su sve liste svoje kontrolore dale vlasti i da osim kontrolora DJB na četvrtini biračkih mesta, druge kontrole nije bilo
  • da smo kontrolom četvrtine biračkih mesta uspostavili UZORAK i time naterali vlast da dalje falsifikuje izbore na preostalih ¾ biračkih mesta u skladu sa tim uzorkom. Na tim biračkim mestima izlaznost je bila za preko 10% manja od zvanično objavljene i sve satelit liste vlasti su sakupile jako malo glasova.
  • da je vlast falsifikovala sadržaj zapisnika za tri četvrtine biračkih mesta i da on ne odgovara onome koliko ljudi je glasalo i kako su glasali
  • kontrolom četvrtine biračkih mesta smo tako uspeli da sprečimo vlast da izlaznost bude preko 50% i sprečimo ih u nameri da falsifikovanjem zapisnika uguraju svoju satelit opoziciju u Skupštinu.

DJB će nastaviti da koristi sva pravna sredstva u borbi za zaštitu izborne volje građana, kako u zemlji, tako i u inostranstvu, pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu koji je poslednja instanca za zaštitu biračkog prava, kao osnovnog ljudskog prava, a koje je svih 47 članica Saveta Evrope, među njima i Srbija, prihvatila kao standard koji će poštovati samim svojim pristupanjem ovoj 70 godina staroj pan-evropskoj instituciji evropskih država.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x