Politika

Srbija u korona matriksu

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Slobodne Novine – Pandemija koronavirusa ogolila je nedisciplinu građanstva u borbi protiv zaraze koja je buknula širom planete, ali i nesposobnost srpske vladajuće elite da, uprkos na vreme najavljenom opštem zdravstvenom riziku, organizuje efikasno upravljanje državom radi zaštite stanovništva. Potvrđena je misao Duška Radovića: „Nasip se zida dok je vodostaj nizak. To je politika. Sve ostalo je panika.“

Uvođenjem vanrednog stanja je sȃm Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i SNS, razorio imidž kreatora „zlatnog doba“ . Vanredno stanje nije ništa dovelo u red. Naprotiv. Umnožena je društvena nestabilnost, ustavnopravni poredak je zamenjen vlašću jednog čoveka, sprovode se kontradiktorne ili konfuzne zaštitne i druge mere, život porodice i pojedinca doveden je do granice nepodnošljivog. Usred tog „zlatnog doba“ Srbija nema čak ni maske za svog predsednika ili njegovu decu kad volonitraju, pa je izlišno očekivati da imamo karantinske prihvatne centre, obučeno i opremljeno osoblje, razrađene procedure ili plan intervencije iz budžetskih rezervi.

Za naknadnu analizu ostaje pitanje zbog čega je Srbija ovako nespremno dočekala pandemiju, iako se virus pojavio krajem prošle godine u Kini i potom proširio na SAD, Tajland, Južnu Koreju, Japan, da bi Svetska zdravstvena organizacija (SZO) još 24. januara pozvala države da se prireme, a državne zvaničnike da preduzmu mere predostrožnosti jer zazaza može stići u bilo koju zemlju.

Analiza mora da bude naknadna zato što Vučić i Ana Brnabić (oni su sada i koordinatori za pomoć privredi odnosno za borbu protiv epidemije) nisu izvestili javnost i Narodnu skupštinu šta je sve Vlada uradila od januarskog apela SZO na osposobljavanju pre svega zdravstvenog sistema. O tome se ne zna ništa. Događaji su pokazali da je državna „elita“, izgleda, apel SZO shvatila tako što je Vlada 27. februara proširila ovlašćenja vojne policije prema civilima i „u obavljanju poslova obezbeđenja ličnosti i protivterorističke zaštite“. Dakle, Aleksandar Vulin, ministar vojni, naredbom rasposređuje vojne efektive, a u kakvoj je to korelaciji sa borbom protiv virusa koji napada ljudski organizam – ne zna se. Na Vučićev zahtev sutradan su u Šid poslati žandarmerija i policijski specijalci, da na teritoriji cele opštine uspostave zonu bezbednosti posle čak petogodišnjeg neometanog migrantskog nasrtanja na imovinu građana, samim tim i građane. Ni povezanost ovoga sa zaštitom stanovništa od koronavirusa nije jasna.

Između istine i propagande

Kako je vladajuća „elita“ reagovala na saopštenje SZO kojim je 11. marta proglašena pandemija jer je u 114 država bilo registrovano 118.000 zraženih i oko 4.000 preminulih? Posle samo dva dana Vlada zabranjuje okupljanje više od stotinu ljudi. Već 15. marta, kad je trijumvirat Vučić – Brnabić – Maja Gojković, na predlog Vulina (čemu služi Zlatibor Lončar, ministra zdravlja?), proglasio vanredno stanje, ispostavilo se da aktuelna „elita“ stavlja u istu ravan zasedanja Narodne skupštine i okupljanja građana zbog svadbi, sahrana, krštenja, rođendana, odlaska u diskoteke, kafane i bircuze. Vladajuća koalicija ima skupštinsku većinu kojom je, naravno, mogla zavesti vanredno stanje, ali ćemo takođe naknadno saznati da li je skupštinska debata izbegnuta da građani ne bi čuli glas razuma od malobrojne istinske opozicije ili postoje i egzotičniji motivi.

Vanredno stanje može da traje do 15. juna, moglo bi da bude produženo za još tri meseca (do 15. sptembra), a kako se Ustava „ne valja držati“ kao pijanac za tarabu, vanredno stanje bi se, „trojnim potpisom“, moglo produžavati unedogled, po ugledu na predlog Viktora Orbana mađarskom parlamentu.

Kao posledicu vanrednog stanja svedočimo da su iz javnog života iščezli svi oni migranti kojima je Erdogan otvorio granice, na šta je EU zatvorila svoje. Gde su ti ljudi, jesu li ušli u Grčku i testirani na koronu, prošli kroz nju, ušli u Srbiju? Ne zna se. Vanredno stanje je dovelo do otkazivanja za april zakazanih izbora, u momentu kad vlasti uprkos neprestanoj kampanji rapidno gube podršku i zbog migrantskog pitanja. Takođe, ne čuje se ni reč o zbivanjima na KiM, ko i kako sada brine o tamošnjim građanima Srbije, a ne zna se ni šta su ovih dana tokom video konferencije Merkelova i Vučić razgovarali o tome. Ne zna se jesu li stigli preostali „panciri“ kupljeni od Rusije ili oružje iz Izraela čiju kupovinu je Vučić najavio. Ne zna se da je Makedonija upravo postala najmlađa članica NATO. Nema informacija o tome šta se sve događa u svetskim procesima koji se odvijaju iza zaglušujuće priče o koronavirusu.

Cela Srbija je u karantinu. Granice su zatvorene, ukinut međugradski i javni gradski prevoz, studentski domovi su ispražnjeni, naoružana vojska  čuva čak i civilne bolnice, ali i svih 17 migrantskih centara. Policijski čas, uveden 18. marta (posle celih 76 godina, nije ga bilo ni tokom NATO agresije), možda će biti 24-časovni kada ovaj tekst bude pred čitaocima.

U državi-karantinu, međutim, informacije i dezinformacije se šire eksponencijalnije od virusa. Građanima, a ne samo njima, sve je kompleksnije razlučiti šta je istina, a šta propaganda i sa koje (sve) strane, pa još i čemu. Doduše, sondiran je predlog da se i informacije stave u karantin gašenjem društvenih mreža i „Jutjub“.

Teško je poverovati u vest koju su preneli TV N1 i razni portali da je Rada Jovanović (70) iz Smederevske Palanke u očaju izjavila: „Dam novac volonteru SNS-a da ode da mi kupi hleb, mleko i jaja, a on mi uzme 1.000 dinara za tu uslugu. Niko ne može da veruje šta se dešava, meni je mala penzija, izbiće mi sve iz džepa ako ovako nastave jer ne mogu nigde da se krećem, a para da njih plaćam nemam. Vučić nam je dao nekoliko hiljada, a sada nam uzima nazad duplo više… Ovo je sramota, jako nam je teško“. Na to je TV „Pink“ preneo tekst „Informera“ pod naslovom „Šolakov portal izmislio da volonteri SNS uzimaju novac penzionerima!“

Šta li mu reče Merkelova?

Ako na ljutu ranu ide ljuta trava, kako se u narodu kaže, onda je razumljiva podrška uvođenju svih mera koje efikasno snižavaju mogućnost eksplozije zaraze i na kraju je iskorenjuju. U tom kontekstu je u javnosti postavljeno pitanje zašto se oklevalo sa zatvaranjem državnih granica i zašto su vlasti prethodno govorile da po Ustavu moraju da prime svakog našeg državljanina koji hoće da uđe? Zašto je stvarana konfuzija? Zbog čega u karantin odmah nisu upućivani svi koji su stigli iz kritičnih zemalja, a od 5. marta je ušlo 318.000 (već su se izljubili sa svima), nego se i sa tim kasnilo? Zašto oprema i ostalo što je sada potrebno zdravstvu nije obezbeđeno ranije, nego Vučić post festum izjavljuje da „na polucrno“ nabavljamo respiratore i da nikom neće reći odakle „pa makar ga streljali“? Zašto su vrtići, škole i fakulteti zatvoreni pod pritiskom roditelja i studenata, a kasnije je usledila karantinizacija cele zemlje, uz poruke sa početka epopeje koje teško da će biti zaboravljene: da je koronavirus „Fejsbuk“ izmišljotina i da žene slobodno putuju u Italiju jer će tamo biti velikih sniženja cena?

Pitanja je mnogo, ali je među najintrigantijima ono koje se odnosi na motivaciju vladajuće „elite“ da seje konfuziju iz koje posledično nastaju strah, panika i osećaj beznađa. Da li je to zato da bi, kad koronavirus prođe, ista ova „elita“, iznikla iz prethodnih, izašla pred građane kao pobednik nad pošasti kakvu savremeni svet video nije i, na talasu te slave, obnovila vaučere za fotelje? Vučić ionako stalno demonstrira zavidnu veštinu vladanja (zlo)upotrebom kriza. Možda bi se valjalo setiti vremena u kome je efikasno, u začetku, suzbijena epidemija variole vere, daleko opasnije od aktuelnog virusa, a da pritom nije bio zaustavljen život u zemlji: deca su išla u škole, ljudi na posao, saobraćaj je funkcionisao, policijskog časa nije bilo, a kamoli vanrednog stanja, ni vojske na ulicama.

Pandemija je isterala na videlo mnoge fenomene. Vladajuća „elita“ seje konfuziju, a onda se čudi zašto njena upozorenja građani ne shvataju ozbiljno, pa ih povrh svega bestidno grdi i preti ’apsanom i novčanim kaznama. Još nije objavljen nijedan razgovor sa čovekom koji se oporavio od koronavirusa, iako su oni mnogostruko brojniji od preminulih (dosad se oporavilo oko 100.000, a prema podacima direktora SZO –20. marta je na planeti bilo 210.000 zaraženih, od kojih je preminulo 9.000, s tim da tog dana Kina nije prijavila nijedan novi slučaj).U javnosti nema mesta za zaključak naših naučnika virusologa da je SZO proglasila pandemiju zbog neviđene brzine širenja virusa, a ne zbog neviđene stope smrtnosti koju nosi.

 Koliko do juče je Vučić, ponekad i razjareno, pretio protivnicima evroatlantskih integracija, dičio se što je predvodnik, šepurio se predstavljajući Merkelovu i Makrona još malo kao kućne prijatelje, da bi u karantinizovanoj Srbiji šokirao sledbenike izjavom da „evropska solidarnost ne postoji, to je bila bajka na papiru“.

I pre javnog razočaranja Briselom tokom jednog od preglumljenih obraćanja naciji, Vučić je svakako bio obavešten o tome da su Italijani uveliko dobili lekciju od EU skupine liberalnih globalobirokrata, kojoj dobrobit njenih članica nije ni zadnja rupa na svirali. Brisel je ne samo podržao Nemačku i Francusku u zabrani prodaje medicinskih potrepština Italiji, već je EU-parlamentarcima urgentnije bilo da ćaskaju sa Gretom Tunberg nego da odobre hitni zahtev Rima za prekoračenje evrolimita javne potrošnje zbog vanredne situacije. Još su poručili Italijanima da pokažu hrišćansko milosrđe prema migrantima koji su u krantinu na nekom brodu u Jadranu (Pečat)!

Srbija kasni i u finansijskoj podršci privredi i građanstvu. U Italiji su mali privrednici oslobođeni plaćanja PDV do kraja godine, a država je uz ostalo spremila više milijardi evra za ublažavanje aktuelnog ekonomskog šoka. Trampova administracija je odobrila plan pomoći privredi, kao i građanstvu (da svakome na kuću stigne ček od 1.000 dolara), reč je o početnih 250 milijardi dolara, što mora da odobri Kongres. Ovo nisu usamljeni primeri.

Panika u privatnom sektoru

Kod nas je u toku potpisivanje peticije za pomoć mikro i malim preduzećima koja stvaraju trećinu ukupnog BDP-a i zapošljavaju 44 odsto registrovanih zaposlenih (629.000 ljudi),  jedva će isplatiti martovsku zaradu i ne mogu da pojme da vladajuća „elita“ istovremeno garantuje plate javnom sektoru (Milan Knežević, dugogodišnji predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća). Nezaposleni su doslovno prepušteni sebi samima, uostalom, kao i ogroman broj penzionera sa najnižim primanjima koji, pritom, i dalje potpomažu potomke. U moru primera izdvajamo obaveštenje okačeno na ulazu Glavne pošte u Beogradu da se zbog koronavirusa do daljeg obustavlja isplata dečjeg dodatka, invalidnine, socijalne pomoći, dodatka za tuđu negu i pomoć, posebne novčane nadoknade, naknade za porodični smeštaj, roditeljskog dodatka i naknade za tržište rada. Bitno je da su građani od vlasti dobili savet da sede po kućama i naručuju hranu iz restorana, kao da će tim savetom moći da plate naručeno.

Intimno prijateljstvo sa zapadnim liderima u trenu je (orvelovski) zamenjeno sertifikovanim čeličnim prijateljstvom sa dalekoistočnim bratom Sijem Đipingom, u maniru diletantskih glumaca. Nedugo zatim, na jednom od internet portala osvanulo je da Kina pomaže srpskom narodu, a ne pojedincu. Kao što se gromoglasno ćuti da pomoć stiže i iz Rusije, Venecuele i Kube, a nudi je i Belorusija, jednako se zaturaju vesti o najvećim vojnim NATO manevrima od hladnog rata, koji počinju u aprilu i traju mesec dana. Prošlog oktobra zakazana je vežba „Defender Europe 20“, sa 37.000 vojnika iz 18 zemalja, s tim da iz SAD stiže dodatnih 20.000, pa ljudstvo (sa tehnikom) usiljenim maršem napreduje ka Poljskoj i baltičkim zemljama, bez zaštitnih maski i uprkos pandemiji.

Ni pre nego što nam je uskraćena sloboda kretanja, susretanja i razmene mišljenja nismo imali pojma šta se u naše ime potpisivalo u Briselu, Marakešu, Dablinu ili u sporazumima tipa SOFA, IPAP… Danas, kada je mali ekran postao jedini prozor u svet, konačno živimo u potpunom matriksu. Zajedno sa milijardu ljudi širom sveta. Za sada.

Poštovani čitaoci, na kioscima je prvi broj Slobodnih Novina!

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač