Piše: Radenka Marković
Foto: Jugoslovenska kinoteka
Godinu nakon koje je proslavila lep jubilej, 70 godina postojanja, Jugoslovenska kinoteka počela je veoma lepim događajem – otvaranjem stalne postavke „Naš muzej filma“, gde ljubitelji sedme umetnosti mogu da vide deo blaga koji ova ustanova, i zvanično od važnog značaja za Srbiju, čuva. Dobijanjem zgrade u Uzun Mirkovoj, Kinoteka je konačno stekla prostor, u kome u vidu stalne postavke i privremenih postavki može da izloži deo bogatih kolekcija koje baštini. Samo fotografija čuva skoro pola miliona, a filmova više od 100.000.
U stalnoj postavci na dva nivoa, otvorenoj 23. januara, izloženo je mnoštvo svedočanstava tehničke i umetničke istorije filmske umetnosti u svetu i kod nas. Ne samo istorije već i predistorije, odnosno perioda koji je prethodio celuloidnoj filmskoj traci i kada je čovek na druge načine ostvarivao svoju težnju da zabeleži ili reprodukuje pokret.
Plastika najbolja za filmske trake
Tako posetioci u delu posvećenom predistoriji filma, između ostalog, mogu videti čuvenu Kajzer panoramu, zatim Edisonov kinematoskop, kameru braće Limijer s kraja 19. veka, prvu filmsku kameru braće Pate s početka 20. veka, te kameru našeg snimatelja Mihaila Mihailovića, zvanog Mika Afrika, iz 1908. godine.
Drugi deo, onaj koji predstavlja istoriju filma, podeljen je u više celina, a poseban akcenat dat je uspehu i razvoju srpske kinematografije u doba Kraljevine Srbije, zatim u vreme Prvog svetskog rata, pa Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Drugog svetskog rata i partizanskih filmova, kao i sadašnjem vremenu.
Specijalan deo namenjen je ljubiteljima filmske muzike, gde oni mogu da uživaju u slušanju omiljenih filmskih numera i pročitaju biografije njihovih autora.
Nagrade sa filmskih festivala uvek privlače naročitu pažnju. One su jedna od potcelina izložbe, te zainteresovani mogu da vide kako izgledaju nagrade koje se dobijaju na smotrama filma u Nišu, Herceg Novom, Puli, budući da je Pulski festival nezaobilazan u istoriji filma našeg podneblja.
Da bi publici bar malo dočarali kako izgleda arhiv u kome se čuvaju filmovi, a koji, pošto je smešten u Košutnjaku, posećuju uglavnom filmadžije i oni kojima je to neophodno zbog posla, autori izložbe su odlučili da predstave kako izgledaju tamošnji depoi, odnosno kutije u kojima se čuvaju filmske trake. Kutije su nekada bile od kartona, zatim metalne, a danas su uglavnom od plastike, koja se pokazala veoma dobrom za ovu svrhu.
Kako izgleda knjiga snimanja
Izložen je i deo od blizu pola miliona fotografija koje Kinoteka čuva, zatim brojni filmski tehnički predmeti, kao što su projektori, među njima i čuveni Filipsov projektor zvani „dvoglavi orao“. Takođe i foto-aparati Uglješe Raičevića, čiju bogatu kolekciju sa više od dve i po hiljade foto-aparata, projektora i kamera, Kinoteka baštini.
U biblioteci Jugoslovenske kinoteke čuvaju se između ostalog i mnoge knjige snimanja. Posetiocima stalne postavke „Naš muzej filma“ omogućeno je da vide prvih deset strana knjige snimanja Emira Kusturice za njegov film „Dom za vešanje“. Za sve koje stvarno zanima kako se pravi jedno filmsko delo i šta sve predstoji nastajanju onoga što kao konačan proizvod vidimo na filmskom platnu ili ekranu, ovi listovi su zaista dragoceni i korisni.
Pošto je reč o originalnim listovima, posetioci mogu da se upoznaju i sa rukopisom slavnog reditelja. Veoma je čitak i iz nekoliko izloženih strana jasno se vidi koliko je Kusturica detaljno opisivao svaku sliku i scenu koja će se videti u filmu i kako je tekstualno vešto kreirao sliku pre slike.
Koliko su konačne slike, one koje smo videli na filmskom platnu, dobro sklopljene i kako prate priču filma, najbolja potvrda je nagrada za režiju na Kanskom festivalu 1989. godine.
Kanska haljina Milene Dravić
Jedna od mlađih zbirki Kinoteke jesu legati. Na stalnoj izložbi „Naš muzej filma“ ima ih 11, a među njima su i legati Karla Maldena, Žike Pavlovića, Milene Dravić, Dragana Nikolića, Ljubiše Samardžića, Žorža Skrigina, Pavla Vuisića.
U delu sa legatima posetioci – osim fotografija, nagrada, ličnih predmeta i predmeta sa snimanja, kao što je recimo klapa sa snimanja „Otpisanih“, železničarska kapa koju je Ljubiša Samardžić nosio u filmu „Kraljevski voz“ – može da se vidi i haljinu koju je Milena Dravić nosila u Kanu 1980. godine, kada je nagrađena za ulogu u filmu „Poseban tretman“ Gorana Paskaljevića. Haljina je od prizrenske svile, a kreirao ju je čuveni kreator Aleksandar Joksimović. Kinoteka je uradila i konzervaciju haljine, koja i sada pleni svojom lepotom. Baš kao što je plenila i glumica koja ju je nosila.
Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!
