Piše: Radenka Marković
Foto: Solidarna kuhinja
Slobodne Novine – Svake srede, subote i nedelje aktivisti „Solidarne kuhinje“ kod svojih kuća pripremaju između 150 i 200 kuvanih obroka i dele ih Beograđanima kojima je neophodna pomoć u hrani. Kuvani obroci dele se u četiri po podne na punktu kod Vukovog spomenika, a onim korisnicima koji imaju uslove da hranu spremaju kod kuće dele se paketi namirnica od kojih oni sami pripremaju kuvane obroke.
Sve je, priča Aleksandar Vračarić, aktivista „Solidarne kuhinje“, krenulo početkom aprila, u vreme vanrednog stanja, kada je primećeno da su se, što zbog problema koje je izazvala zabrana kretanja, što zbog nemogućnosti da rade ranije poslove, mnogi ljudi našli u situaciji da više ne mogu da se prehrane. Nisu to bili samo beskućnici, nego i oni koji su živeli od prodaje na ulici, skupljanja sekundarnih sirovina i slično.
– Grupa drugara, od kojih su se neki već bavili problemima ekstremnog siromaštva, došla je na ideju da se organizuje i pokuša da im pomogne. Radili smo zajedno sa Združenom akcijom „Krov nad glavom“. Počeli smo sa nekih tridesetak obroka, koje smo sami spremali, a broj se vremenom povećavao, da bi sada u nekim danima dostigao i 200 – kaže naš sagovornik.
Sredstva neophodna za nabavku namirnica, prevoz hrane do punkta i ostale troškove obezbeđuju isključivo iz donacija. Neko daje novac, a neko namirnice, koje skladište u magacinu i koriste što za pripremu gotovih obroka, što za podelu onima koji su u mogućnosti da sami kuvaju.
Svako može da dobije obrok
Daje koliko ko može. Od nekoliko stotina dinara pa naviše, a mnogi Beograđani su čuvenih 100 evra koje su dobijali od države, a nisu hteli da ih uzmu za sebe, prosleđivali „Solidarnoj kuhinji“. Tako je taj novac na kraju ipak stigao do onih kojima je pomoć i bila najpotrebnija.
U „Solidarnoj kuhinji“ nemaju određene kriterijume po kojima neko može a neko ne može da dobije hranu. Daju svima koji dođu. A dolaze samo oni koje nevolja natera. Nekada svoju nevolju i ne kriju, pa pričaju kako su se našli u situaciji da nisu u stanju da za sebe ili svoju porodicu obezbede ni hranu. Neke je do toga dovela kakva bolest, neke pak ostajanje bez posla. Najteže im je zbog dece, a veliki broj korisnika čine upravo roditelji sa malom decom.
– Posebno je teško onima koji su se prvi put našli u tako teškoj situaciji. Prosto se oseti kako im je neprijatno što moraju da se oslanjaju na tuđu pomoć i imaju potrebu da objasne kako su došli u takvu situaciju. Kao da se pravdaju što im se to desilo. Mi se postavljamo tako da se oni ne osećaju krivim što su se našli u situaciji da im je potrebna podrška. Jer to i nije njihova krivica. Prosto je sistem takav da mnogim ljudima treba pomoć i podrška – priča Aleksandar i dodaje da to što rade, rade isključivo iz solidarnosti i želje da pomognu drugima, a ne da bi dobili nečiju zahvalnost. – Jedino što, uslovno rečeno, tražimo jeste da, kada oni budu u mogućnosti, pruže nekom drugom pomoć i podršku i da budu solidarni i pomognu.
I slučajni prolaznici pomažu
Korisnici to na neki način rade već sada jer se mnogi od njih uključuju u aktivnosti „Solidarne kuhinje“, pa kada treba odraditi neki fizički posao, zasuču rukave i priskoče u pomoć. Drugi pak od namirnica iz donacija kod svojih kuća spremaju obroke za druge korisnike.
Neretko tako postupaju i prolaznici koji slučajno, prolazeći pored punkta gde se deli hrana, saznaju o čemu se radi, pa osim što pohvale aktiviste, neki ostave i novac kao donaciju. Drugi pak reše da se i sami priključe i pomognu.
Tako se broj aktivista stalno povećava. Sa početnih desetak narastao je na oko sto. Veliki broj uključenih ljudi olakšava posao i pomaže da se aktivisti rasporede tako da svako od njih po nekoliko puta u mesecu bude zadužen za određenu aktivnost. Da kuva obroke, prevozi ih do punkta, deli korisnicima i slično.
– Ideja je da se ljudi ne zamaraju i da zbog toga ne trpe ni njihove lične obaveze jer bi u suprotnom to moglo loše da se odrazi na celu ideju – objašnjava naš sagovornik.
Sastav tima koji pomaže je šarenolik i po godinama i po zanimanjima. Ima među njima i sadašnjih i bivših studenata, programera, ljudi koji rade na građevini, ali i jedan srednjoškolac. On je svakako najmlađi, ali nisu svi aktivisti „Solidarne kuhinje“ mladi. Ima tu i dosta starijih, penzionera kojima nije teško da slobodno vreme, koje sada imaju, stave u službu pomoći onima kojima je pomoć potrebna.
I dok je teško precizno odrediti kojih godišta i zanimanja je više, nije teško utvrditi da li je više žena ili muškaraca. Više je žena i one se, prema rečima našeg sagovornika, u većem broju javljaju ne samo kada je reč o kuvanju već i za druge poslove.
Iznenađenje: pohovani kačkavalj
Aktivisti se trude da obroci koje spremaju za korisnike budu što hranljiviji. Za korisnike se najviše spremaju standardna jela od povrća, na prvom mestu pasulj i ostale mahunarke, boranija, grašak, zatim jela s pirinčem, krompirom. Bude u njima i mesa. Iako je hrana uglavnom ona pogodna za spremanje u velikim količinama, kuvari se nekada, shodno mogućnostima naravno, potrude da korisnike obraduju i iznenade i nekim posebnim jelom, pa ovi kući odu i s porcijama pohovanog kačkavalja.
Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Slobodnih Novina!
