Reportaža

Kad Beograđani sade kupus

Piše: Radenka Marković

Foto: Baštalište

Slobodne Novine – U selu Slanci, na samo desetak kilometara od centra Beograda, već devet godina povrće gaje Beograđani koji vole da se bave baštovanstvom, a u gradu nemaju uslova za tako nešto. Time su na dvostrukom dobitku. Hrane se zdravim namirnicama koje sami proizvedu, a pride i lepo provode slobodno vreme. Druže se u prirodi, na čistom vazduhu, radeći ne baš težak fizički posao.

Budući da su parcele dovoljno udaljene, to druženje je i u sadašnjem korona periodu, potpuno bezbedno. Baštovani uveliko koriste tu prednost i kad god imaju slobodnog vremena dolaze u Slance. Bašte su pristupačne i onima koji imaju kola i onima koji koriste gradski prevoz. Prvima jer imaju gde da se parkiraju, a drugima zato što autobusi gradskog prevoza voze do bašta.

Sunce prija čeri paradajzu

Parcele na kojima gaje povrće obezbeđuju u okviru projekta „Baštalište“, plaćanjem godišnje članarine. Članarina zavisi od godine do godine, odnosno od planova za tu godinu i da li će biti investiranja u opremu ili logistiku, a za ovu godinu iznosi 5.000 dinara. Baštovani koji žele da parcelu koriste sa još nekim mogu to i da urade, i u tom slučaju članarinu plaćaju po pola. Ovaj zanimljiv projekat i nadasve lep primer kako gradsko stanovništvo može da se koristi zemljištem na obodima grada, koga u Beogradu ima dosta i to, nažalost, neiskorišćenog, nastao je angažovanjem članova udruženja „Ama – Centar za negu čoveka i prirode“. Taj centar i koordinira rad „Baštališta“.

Trenutno postoje 22 parcele, dimenzija devet puta četiri metra, na kojima baštovani uzgajaju raznorazno povrće, zeleniš poput zelja i spanaća, zatim paradajz, plavi patlidžan, kupus, grašak, boraniju, suncokret, tikvice.

Sunčica Vučaj, jedan od baštovana sa dužim stažom u Slancima, kaže da je zemljište veoma plodno, a sezona dugo traje, pa mogu da se obave i po dve- tri berbe graška i drugih mahunarki.

– Zemljište je na južnoj strani, osunčano i po deset sati dnevno, što, recimo, prija čeri paradajzu, pa je on na našim parcelama zaista odličan.

Članarina pokriva i alat i vodu

Na imanje dolaze ljudi raznih godišta i zanimanja. Prednjače žene srednjih godina. Majkama sa decom motiv za rad u bašti je da se njihova deca zdravo hrane, te da na lep način provode vreme sa njima. Sadržajno provedeno vreme u bašte mami i malo starije, koji se na zemlji, među biljkama, osećaju mnogo lepše i zdravije nego u četiri zida stana u gradu. Pride obezbede sebi kvalitetno povrće, a kako kaže naša sagovornica, 36 kvadrata, kolika je površina jedne parcele, malo je samo na prvi pogled, jer tu može da se uzgoji solidna količina povrća potrebna jednom domaćinstvu.

Povrće se ne proizvodi baš po strogim standardima organske proizvodnje, ali se veoma vodi računa o tome kako se postupa sa zemljištem, da se ono ne zagađuje, te su i proizvodi zdravi. Da bi se neko bavio baštovanstvom u ovoj baštenskoj zajednici, ne mora da ima svoj alat. Iznajmljivanje alata uračunato je u članarinu. Takođe i korišćenje vode iz bunara, koji su baštovani jedne ranije sezone iskopali na imanju.

Baštenska zajednica za primer

Zemljište na kome su parcele nije vlasništvo „Baštališta“, već ga je zajednica dobila na korišćenje. Zemlju su njeni nekadašnji vlasnici, meštani Slanaca koji nisu imali dece, ostavili lokalnoj osnovnoj školi u edukativne svrhe. Međutim, pošto su đaci škole iz sela, pa već znaju dosta o obradi zemlje i poljoprivrednim poslovima, zemljište nije korišćeno za obuku đaka, škola ga je predala na korišćenje „Baštalištu“. Pritom je ispoštovana želja darodavaca – da zemlja služi kako bi se na njoj okupljali ljudi i zajednički učili o poljoprivredi, kao i da se prema zemljištu odnose domaćinski, tj. da ne bude zaparloženo niti da se truje veštačkim materijama.

– Osim što sami baštovani ovde uče da gaje povrće na parcelama koje iznajme, povremeno se po jedna parcela besplatno dâ na korišćenje određenoj ciljnoj grupi koja se uči proizvodnji i druži sa baštovanima. Tako su jedne godine tu parcelu koristili đaci iz Osnovne škole „Branko Pešić“ iz Zemuna, druge godine migranti – kaže Sunčica Vučaj i dodaje da „Baštalište“ može da služi kao ogledno dobro, odnosno kao odličan primer baštenske zajednice koji pokazuje kako zemlja u okolini Beograda može građanima da služi na dobar način.

Nažalost, ovo je i jedini takav projekat, pošto je jedan sličan, koji je ranije postojao u Makišu, zbog imovinsko-pravnih problema prestao da funkcioniše.

Rad u bašti kao terapija
Rad u bašti i sa zemljom inače prija čoveku, a ljudima iz prenatrpanih gradskih sredina dođe i kao svojevrsna terapija od stresa i gužve. Posebno sada, posle teškog perioda koji smo prošli zbog epidemije koronavirusa, a i još prisutnog straha od razbolevanja i drugog talasa infekcije.

– Naše bašte su na otvorenom prostoru, osunčane. Imamo i šumicu u kojoj može da se sedi i uživa u zdravom vazduhu i cvrkutu ptica. Ima tu crvendaća, fazana, ali i divljih zečeva. Svako ko poželi da sa nama doživi osećaj lepote prirode može da se najavi preko sajta baštalište.org i bude naš gost na nekoliko sati.

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 06. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x