Piše: Radenka Marković
Foto: E-stock Agency/ Miloš Rafailović
Prvo što putnici namernici požele kada ih put nanese na Kumodraško polje i pogled im pukne na prostrane njive i livade između Kumodraža, Velikog Mokrog Luga i naselja Medaković jeste da tako zauvek ostane i da investitori, koji sa svojim zgradama nadiru sa svih strana, ovde zastanu. Da ostane bar malo zelenila, trave, poljskog cveća i šume i da sve ne pokrije sivilo asfalta i betona.
A prvo što im posle doživljenog osećaja lepote prirode i netaknutog prostranstva privuče pogled u toj oazi mira i tišine jeste mali ranč. Štala za stoku, zgrada s balama sena i nekoliko poljoprivrednih mašina. Između zgrada i mašina pasu ovce i konji, riškaju i trčkaraju svinje.
I sve to samo koju stotinu metara od stambenih zgrada u novom naselju Vojvoda Vlahović, desetak kilometara od centra grada.
Ranč je delo Stalete Đurića. Samo delo jer vlasništvo je delimično. Zemlja na kojoj je ranč iznajmljena je od vlasnika meštanina, a zgrade, mašine i stoka su Staletine.
Lutalice mu prepolovile stado
Ljubav prema zemlji i stoci stekao je u rodnom Istoku, na Kosovu, odakle je pre 20 godina, sa hiljadama Srba, morao da pobegne. Došao je kod brata u naselje Medaković i tu započeo nov život. S vremenom je napravio kuću, školovao decu.
Polje u blizini naselja i njegove prostrane livade, koje niko nije obrađivao, mamile su ga da ponovo, kao nekada, krene sa gajenjem stoke. Počeo je sa kozama, nabavio blizu stotinu grla, ali nije išlo, pa se posle dve-tri godine preorijentisao na ovce, a pre nekoliko meseci kupio je i konje.
– Ma šta je ovo?! Ništa. Deset ovaca, dve svinje, sedam konja. Pa ja sam dole, na Kosovu, držao i po 40 krava i bikova, 120 ovaca – priča Staleta.
Prošlih godina je i u polju na granici Kumodraža i Velikog Mokrog Luga imao više ovaca. A onda su proletos među njih banuli psi lutalice. Ljuti i gladni napali nezaštićeno stado i poklali polovinu.
– Bio sam odsutan poslom, a kada sam stigao, imao sam šta i da vidim. Kerovi jure i kolju ovce. Nisam mogao da ih odbranim. Ne plaše se, neće da puste ovce. Oni pojure jednu, ja za njima, a oni uhvate drugu. Katastrofa. Žalio sam se veterinarskoj službi, zvao ih da dođu, ali nije vredelo.
Navikao je Staleta da gubi, pa se pomirio i sa ovim gubitkom. Ojačao malo ogradu, da mu štiti stado kada on mora da ide na građevinu. Ili da seče šumu, kao što je bilo i kada smo jednog popodneva, potkraj miholjskog leta, posetili ovog vrednog domaćina na njegovom ranču.
Seljaci ga mole da pokosi livade
Jer valja pripremiti ogrev za zimu. Seno za ovce i konje odavno je pripremio. Meštani ne samo da mu ne brane da pokosi njihove livade nego ga i mole da to uradi, da se livade ne korove. Dobro i njemu i njima. A kumodraške i mokroluške livade su baš rodne. Bez pomoći mašina, teško bi sam mogao da ih savlada. Ovako, uz traktor i priključke za sakupljanje i baliranje sena uspeva da ih pokosi i obezbedi hranu za stoku tokom zime.
Staleta priznaje da, osim mesa za svoju porodicu, neke druge koristi od gajenja stoke i nema. Iako ovce iz njegovog stada imaju lepu, mekanu vunu, od toga nema nikakvu vajdu.
– Ma, nema to gde da se proda. Vuna je inače toliko jeftina, a i ja je imam malo. Ko će to da kupi?
Nema gde ni da je dâ na preradu, pa kad ošiša svoje stado, vunu jednostavno baci.
Kakve-takve koristi od ovaca i svinja ipak ima, ali kakva je vajda od konja, pitamo ga.
– Njih držim iz hobija, za svoju dušu. Malo i ja da uživam – kaže zagonetno i u šali dodaje da će konje iznajmljivati za jahanje.
– A i deca će moći da ih gledaju kao u zoološkom vrtu. I ovako, kad prođu ovuda, gledaju životinje jer mnoga nikada pre nisu videla živu ovcu ili konja.
Da li se Staleta samo šalio kada je spomenuo iznajmljivanje konja ili će možda jahanje ipak postati atrakcija ovog polja na obodu grada, prvi će saznati šetači iz okolnih naselja. Oni u potrazi za kondicijom i čistim vazduhom s radoznalošću prolaze pored njegovog ranča. Možda će već od sledećeg proleća na listu zdravih životnih navika, šetnji u prirodi, pridodati i jahanje konja.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!
