Piše: Radenka Marković
Foto: Opština Stari grad, Crveni krst Zvezdara
Slobodne Novine – Teška vremena veliki su ispit za ljude i uvek iznedre i one za koje punog srca možemo da kažemo da su heroji. Reč „heroj“ se u proteklom periodu, čini se, malo izlizala od upotrebe, ali ovaj sadašnji će joj izgleda povratiti smisao i sjaj. Među herojima koje je borba s opakim koronavirusom već stvorila svakako jesu i volonteri. Hrabri ljudi velikog srca, puni želje da pomognu. Ovoga puta najviše starim i bolesnim ljudima, koji ne mogu sami da odu u nabavku i kupe najneophodnije kućne potrepštine, hranu, lekove i slično, a nemaju nikog svoga u blizini ko bi to mogao da uradi umesto njih. Kada sopstvena deca nisu tu, onda jesu jedna druga deca, koja imaju osećaj ljubavi i solidarnosti prema ljudima u nevolji i spremna su da pomognu.
Nedostaju im prolećne šetnje
Čim je na „Fejsbuku“ video da opština Stari grad organizuje volontersku službu za nabavku i dostavu osnovnih potrepština za starije ljude, Miloš Cerović se odmah javio opštini sa željom da se uključi i pomogne.
– To je bilo tri-četiri dana pre proglašenja vanrednog stanja. Rekli su da će me zvati kada se poveća potreba za volonterima, što se i desilo u ponedeljak, odmah nakon proglašenja vanrednog stanja. Dostava izgleda tako što stanovnici Starog grada kojima je potrebna pomoć pozovu kontakt-centar te opštine, ostave operaterima podatke, adresu i broj telefona i kažu kada im je dostava potrebna. Uglavnom ih savetujemo da pozovu dan-dva ranije, a pre nego što pođemo kod njih, pozovemo ih i zamolimo da naprave spisak potrepština i spreme novac. Kada stignemo, oni nas čekaju spremni, daju uredno ispisane spiskove i novac, a nekada i uputstvo u kojim prodavnicama u njihovom kraju šta možemo da nabavimo. Mi obiđemo prodavnice, apoteke, pijacu ako je u blizini, vraćamo se kod njih s namirnicama, lekovima i higijenskim sredstvima, vraćamo kusur, prilažemo račune, skrenemo im pažnju da nakon što raspakuju robu obavezno operu ruke i pozdravimo se – priča Miloš.
Nema se šta mnogo ispričati o samim susretima. Silom prilika oni traju kratko, da se obavi primopredaja robe i računa, izrazi zahvalnost.
– Ljudi su oprezni i disciplinovani, razumeju da nema rukovanja, tek poneki nas pozovu da uđemo u njihov dom, ali im objasnimo da nas upravo ograničen kontakt štiti. Zahvalni su, uglavnom se pitaju dokle će morati da budu u kućama, nedostaju im šetnje, pogotovo one prolećne, koje su u Beogradu najlepše.
Dnevno obiđe do šest porodica
Objašnjavajući ko su ljudi kojima najviše pomažu, kaže da su to mahom stariji od 65 godina, ali ima i onih koji su hronični bolesnici. Javljaju se i muškarci i žene, ljudi koji žive sami, no ima i supružnika čija deca žive van Srbije, pa ne mogu da im pomognu.
Opštinski servis radi od osam do 16 časova, a Miloš kaže da njegov obilazak sugrađana traje tri-četiri sata dnevno. Za to vreme obiđe između četiri i šest porodica, u zavisnosti od toga kakve su porudžbine, koliko su daleko, kako su opremljene prodavnice, da li treba da čeka red u apoteci.
Nije jedini u svom okruženju koji se na neki način stavio u službu onih koji su u ovoj situaciji ugroženi.
– Moja porodica se stavila na raspolaganje ljudima u našem neposrednom komšiluku, a vidim da su se i u zgradama u kojima žive moji drugari mlađi ljudi okupili da pomažu starijima.
Marko ima 28 godina i trenutno traži posao. Pošto baš i ne veruje da će u narednom periodu do posla i doći, volontiranje je video kao način da vreme provodi na koristan način.
Anđela Bjeloglav se u volontiranje uključila još ranije, za vreme poplava 2014. godine. Tada je kao petnaestogodišnja devojčica postala volonter Crvenog krsta, najveće volonterske organizacije u zemlji.
Već prvog dana kada je volonterski servis opštine Zvezdara počeo da pomaže u nabavci starijim licima i hroničnim bolesnicima, uključila se i ona.
– Ljudi kojima je pomoć potrebna javljaju se opštinskom volonterskom servisu, ostavljaju svoje podatke, ime, prezime, adresu, broj telefona i spisak namirnica koje su im potrebne. Volonterski servis te spiskove i podatke prosleđuje nama, volonterima, a mi u grupama, dva volontera plus vozač, idemo u nabavku i robu uz račun dostavljamo na kućne adrese – priča Anđela.
Ne plaši se zaraze
Trudi se da maksimalno izađe u susret ljudima za koje nabavlja namirnice. Tako, kada se desi da ponečega sa spiska u prodavnici nema, zove ih i pita da li može nešto drugo da im kupi u zamenu. Neki i pristanu, pa im, recimo, umesto običnog pšeničnog brašna kupi integralno.
Zahvalni su za pomoć, a zahvalnost se, priča Anđela, više od one izražene u rečima oseti u njihovim toplim pogledima.
– To je nešto što nema cenu. Mi želimo da se oni osećaju da smo mi tu za njih i da hoćemo da im pomognemo.
Na pitanje da li se plaši da se i sama ne zarazi, Anđela kaže da straha od zaraze nema jer disciplinovano nosi zaštitnu opremu i gleda da kontakte sa ljudima svede na neophodnu meru. Uzda se i u svoju mladost, ima samo 21 godinu.
Iako mlada, ima skoro šest godina volonterskog iskustva u Crvenom krstu.
– Lepo je biti u organizaciji punoj pozitivnih ljudi, kao što je Crveni krst, gde možete da se oslonite na svakoga kada vam je pomoć potrebna. Tamo sam naučila mnogo stvari koje mi koriste u svakodnevnom životu. Takođe i u studiranju, kada, recimo, treba da prezentujem svoje seminarske i druge radove jer sam u Crvenom krstu radila razne edukacije, kao što su edukacije iz prevencije trgovine ljudima, narkomanije, sajber-nasilja, nekonfliktnog rešavanja sukoba i slično.
Zato bih svima, a pre svega mladima, preporučila da se učlane u Crveni krst i uključe u volontiranje. Jer, kako kaže, iako se volonterski rad ne plaća, druženje i iskustvo koje se tako stiču nemaju cenu. Baš kao ni osećaj da se nekome pomoglo. Kao što je sada slučaj s pomaganjem starijim i bolesnim ljudima.
Razumeju da nema maski i rukavica
Miloš Cerović kaže da sugrađani od namirnica najviše traže da im kupe i donesu vodu, hleb, mleko, jogurt, sveže i zamrznuto voće i povrće, meso, jaja, tunjevinu. Od higijenskih sredstava najtraženiji su toalet-papir i ubrusi, dok su im iz apoteka najpotrebniji lekovi i vitaminski suplementi.
– Traže i maske, rukavice, dezinfekciona sredstva, ali toga ovih dana u apotekama, nažalost, nema i oni razumeju kada im kažemo da to nismo mogli da im nabavimo.
Poštovani čitaoci, na kioscima je prvi broj Slobodnih Novina!
