Piše: Radenka Marković
Beogradski glas – Prevremeno rođenje deteta samo po sebi roditeljima donosi veliki stres, brigu da li će boravak u inkubatoru proći uspešno i da li će se kasniji razvoj deteta odvijati kako treba. U takvoj osetljivoj situaciji, kada im je svaka podrška dobrodošla, proceduralne poteškoće oko ostvarivanja pojedinih prava po osnovu rođenja deteta jesu nešto što im je najmanje potrebno.
Upravo sa njima su se suočavali bračni par Milena Berić i Vladimir Arsenijević kada se njihova, sada jedanaestomesečna kćerka Nora 11. marta prošle godine rodila u 24. nedelji trudnoće. Dakle, puna četiri meseca pre vremena, sa samo 750 grama težine i u veoma teškom stanju.
Nora se srećom izborila sa brojnim problemima koji su usledili dok je bila u inkubatoru, a njeni roditelji su paralelno sa brigom za nju vodili bitku sa administrativnim zavrzlamama.
Neusklađeno o registraciji deteta
Prva je bila sa prijavom deteta.
– Pre mog otpusta iz porodilišta Nora je već bila u inkubatoru, došli su kod mene s papirima za registraciju deteta i pitali me da li imam ime za bebu. Rekli su mi i da u našoj situaciji upisivanje nije pametno, te da je bolje da sačekamo dok beba bude stabilno, odnosno, dok bude izvesno da će preživeti. Poslušala sam. Rečeno mi je da imam rok od dva meseca da dođem u Opštinu Savski venac i prijavim dete. Međutim, kada smo Vlada i ja oko 1. maja, dakle pre isteka ta dva meseca, otišli da upišemo dete, saopštili su nam da rok nije dva meseca, kao što su rekli u bolnici, nego mesec dana, ali da je naš folder slučajno još bio u opštini i nije prosleđen socijalnoj službi. Izašli su nam u susret, čak su nas i sačekali da dobijemo venčani list koji nam još nije bio stigao iz Njujorka, gde smo venčani. Prijavili smo dete, ali činjenica je da mi u tom zakonskom roku od mesec dana ne bismo ni znali da li će beba preživeti – kaže Milena i dodaje da će preko Udruženja KROKODIL, gde rade i ona i suprug, sa stručnjacima koji se bave porodičnim pravom i socijalnom zaštitom, organizovati stručne sastanke kako bi se inicirala izmena zakona koji regulišu prava roditelja po osnovu rođenja deteta kada se beba rodi prerano, kao što je njihov slučaj.
Rođeno živo – po zakonu pobačaj
Naime, kako navodi Milena, upravo to da je Nora rođena u 24. nedelji trudnoće otežala im je ostvarivanje prava jer se, kako su joj rekli u domu zdravlja, po našim propisima koji regulišu odsustvo majke sa posla, odnosno porodiljsko bolovanje, dete rođeno pre 28. nedelje trudnoće zapravo smatra pobačajem. Zato joj doktorka nije mogla ni dati doznake za otvaranje porodiljskog bolovanja u trajanju od godinu dana, već samo za tri meseca.
– Doktorka koja mi je vodila trudnoću, posle konsultacija s pravnom službom bolnice, rekla mi je da mogu da dobijem samo ta tri meseca. Toliko dobijaju žene kada rode mrtvo dete, da bi se oporavile od šoka. Nije ona to tako otvoreno rekla, već uvijeno, ali dobro sam razumela o čemu govori. Na kraju procedure ipak sam dobila celu godinu, ali tako što su mi zaposleni u lancu rešavanja zahteva za porodiljsko bolovanje saosećajno progledali kroz prste. A bilo bi normalno da se zakonskim propisima prizna ono što je život dokazao, tj. da i beba rođena pre 28. gestacijske nedelje može da preživi.
Prema njenim rečima, ta izmena biće jedan od predloga na stručnim skupovima koji Udruženje KROKODIL planira da organizuje.
Propisi za šokiranje
Takođe, i da se propisima koji regulišu ostvarivanje prava na roditeljski dodatak jasno propiše da vakcinisanje deteta, kao jedan od uslova za dobijanje dodatka, može da ima i izuzetke. Zbog zdravstvenih razloga, recimo, kao što je bio slučaj i sa Norom, koja je za vreme boravka u inkubatoru kroz transfuziju krvi dobila i virus herpesa, takozvani herpes simpleks.
– Zbog toga je morala da prima još jednu šestomesečnu terapiju. Pošto je iz bolnice izašla 12. jula, a terapiju primala do sredine novembra, pri otpustu iz bolnice nije mogla da dobije BSG vakcinu. Zato nisam mogla pri apliciranju za roditeljski dodatak da donesem dokaz da je primila vakcinu, a zahtev se podnosi najkasnije šest meseci po rođenju. Umesto dokaza, priložila sam Norinu otpusnu listu, na kojoj nigde nije pisalo da zbog terapije nije dobila vakcinu. Nora je tek krajem novembra primila BSG vakcinu, kad je uveliko prošao rok od šest meseci za podnošenje dokumentacije za dobijanje roditeljskog dodatka. Rešenje o dobijanju naknade sam na kraju dobila, iako Nora nije bila vakcinisana u trenutku podnošenja zahteva, ali opet uz nečiju dobru volju i uz neizvesnost da li će tako i biti – priča Milena, objašnjavajući da joj je ta neizvesnost, kao i druge pravne nejasnoće sa kojima se suočila, znatno otežavala život u osetljivom periodu kroz koji je prolazila.
Iako je na kraju svoja prava ostvarila, pre svega zahvaljujući dobroj volji ljudi, smatra da bi stvari zakonski trebalo rešiti povoljnije i jasnije, tako da roditeljima u teškoj situaciji olakšaju položaj umesto da ga otežaju. Kako navodi, roditelji, kada im dete izađe iz inkubatora i sve se dobro završi, prestaju da misle na zavrzlame kroz koje su prošli.
– Zbog nekih drugih roditelja koji će se naći u sličnoj situaciji valjalo bi da se ove stvari bolje i preciznije urede – zaključuje Milena Berić i navodi da bi roditeljima prevremeno rođenih beba trebalo ostaviti rok od četiri meseca za registraciju deteta, spustiti granicu kad prevremeno rođena beba može da preživi i jasno navesti kad dokaz o vakcinisanju deteta, kao uslovu za roditeljski dodatak, nije potreban.
Zakonske nejasnoće
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku rečeno nam je da se u postupku ostvarivanja prava na roditeljski dodatak, prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, ceni i ispunjenost uslova koji se odnose na vakcinaciju novorođenog deteta i dece prethodnog reda rođenja, a u skladu sa propisima u oblasti zdravstvene zaštite Republike Srbije.
„Prilikom utvrđivanja činjenice da li je dete vakcinisano ili ne, vodi se računa i o razlozima zbog kojih dete nije vakcinisano, ne ulazeći u detalje zdravstvenog stanja. Potrebne su informacije nadležnog zdravstvenog organa koje glase: dete vakcinisano, dete nije vakcinisano iz zdravstvenih razloga ili dete nije vakcinisano“, naveli su iz Ministarstva, uz objašnjenje da ukoliko dete nije vakcinisano iz zdravstvenih razloga, to nije smetnja za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.
Milena Berić, međutim, navodi da se u spisku dokumentacije ovi detalji uopšte ne navode, te da roditelji nisu dovoljno informisani o ostvarivanju svojih prava.
Kada je reč o trudnoći od 28. nedelja, koja se kod nas uzima kao granica kada dete može da preživi a majka dobije jednogodišnje porodiljsko odsustvo i da li se razmišlja o izmeni zakona i spuštanju ove granice, iz Ministarstva zdravlja nismo dobili nikakav odgovor.
Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!
