Svet

Plan EU za migracije i azil – obavezna solidarnost umesto obaveznih kvota

Evropska komisija je posle višegodišnjeg sporenja članica EU o pitanju prihvatanja migranata predložila novi plan kojim se umesto obaveznih kvota za razmeštanje izbeglica uvodi mehanizam obavezne solidarnosti koji treba da rastereti države pod najvećim pritiskom tražilaca azila.

Predlog bi, medjutim, mogao da obnovi svadje medju članicama Unije, dok aktivisti traže snažnije mere za zaštitu ljudi koji traže utočište, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

Posle godina svadja i neuspeha, lideri Evropske unije su u sredu predložili novi sistem za migracije koji bi trebalo da ubrza deportacije i omogući ravnomernije razmeštanje tražilaca azila u zemljama članicama, piše Vašington post.

Novi predlog, prema oceni američkog lista, najbolja je šansa Evrope da dodje do prihvatljivog sporazuma za rešenje pitanja tražilaca azila pet godina posle istorijskog talasa ljudi koji su u Evropi tražili zaštitu.

Na kontinentu na kojem je pitanje migracija remetilačka politička snaga, zemlje bi sada, kažu pojedini analitičari, mogle biti spremnije da saradjuju, ukazuje Vašington post. Krajnje desne partije su izgubile zamajac, dok su lideri suočeni s novim pritiskom teškog problema posle požara u zloglasnom migrantskom kampu na grčkom ostrvu Lezbos.

Predlog tek treba da usvoje članice EU, ističe list, dodajući da bi plan mogao biti prihvatljiv zemljama poput Madjarske, Poljske, Slovačke i Austrije koje su se protivile obaveznim kvotama predloženim posle migrantske krize 2015.

Evropska komisija je u oživljavanju pokušaja promene pravila za azil i migracije posle četiri godine zastoja odustala od obaveznih kvota za prihvatanje izbeglica, ukazuje Gardijan.

Dugoočekivani predlog omogućiće članicama EU da biraju da li da prihvate izbeglice ili preuzmu odgovornost za povratak tražilaca azila kojima su odbijeni zahtevi.

Za prihvatanje tražilaca azila, zemljama će za svaku odraslu osobu biti ponudjeno 10.000 evra iz budžeta EU i nijedna zemlja neće biti u obavezi da bilo kome pruži utočište, navodi Gardijan i ukazuje da takva “a la carte” solidarnost ima za cilj da ponudi rešenje za pat poziciju od 2015. kada su Madjarska i Poljska blokirale sistem zasnovan na obaveznim kvotama.

Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson rekla je da naglasak u planu na povratku odbijenih tražilaca azila odražava promenu realnosti od 2015.

“Treba da se bavimo realnom situacijom a ne situacijom koju ljudi imaju u svojim glavama”, rekla je ona novinarima.

Johanson je rekla da bi preuzimanje odgovornosti za povratak migranata moglo biti privlačno članicama EU koje ne žele da prime tražioce azila. Medjutim, ukazuje Gardijan, vlade će biti odgovorne za svakog migranta kojeg ne uspeju da vrate.

Obaveza vraćanja izbeglica koja se ne ispuni u roku od osam meseci, po planu će biti pretvorena u obavezu prihvatanja migranata, što je, kako navodi Rojters, anatema za istočne zemlje.

“Mogli bismo, i verovatno ćemo završiti s obaveznim razmeštanjem”, rekao je jedan diplomata iz istočne članice EU. “To je za nas neprihvatljivo”.

To, ističe Rojters, znači da se predlog suočava s teškim izazovom uprkos podršci nemačke kancelarke Angele Merkel.

Beskrajne svadje o tome gde smestiti tražioce azila dovele su do zle krvi izmedju mediteranskih zemalja u koje migranti i izbeglice stižu, članica iz Istočne Evrope nevoljnih da ih prihvate i bogatijih severnih država gde većina njih želi da živi, ukazuje Rojters.

U planovima Evopske komisije odustalo se od pravila da su prve zemlje u koje izbeglice dolaze odgovorne za zahteve za azil, jer su time preveliki teret nosile mediteranske države. Prema novom predlogu, oni koji stignu biće dodeljeni drugim zemljama na osnovu porodičnih veza, istorije obrazovanja, rada ili prethodno dobijenih viza.

Plan koji bi trebalo da stupi na snagu 2023. takodje cilja da otvori više legalnih ruta za migrante i da se bolje saradjuje sa zemljama u kojima oni borave pre dolaska u EU.

Zemlje na spoljnim granicama EU biće pod čvršćim nadzorom da prekinu ilegalno da vraćaju ljude, navodi Rojters, ukazujući na izveštaje o takvim postupcima Madjarske, Hrvatske, Grčke i Malte. Takodje, ljudi spaseni na moru trebalo bi da budu razmešteni u EU, umesto poslati nazad, dok organizacije koje pomažu u njihovom spasavanju neće biti kriminalizovane.

Predlog Evropske komisije razočarao je aktiviste za prava migranata i agencije za izbeglice koje su se nadale obaveznim kvotama za razmeštanje tražilaca azila i kraj “tvrdjave Evropa” okružene izbegličkim kampovima u bednim uslovima, ukazuje agencija Frans pres.

S druge strane, ističe AFP, “Novi pakt o migracijama i azilu”, kako glasi naziv plana, naićiće na grub prijem kod članica od kojih mnoge traže da EU preuzme problem, bez želje da veliki broj migranata bude na njihovoj teritoriji.

Ako neka zemlja bude pod migratornim “pritiskom” i veruje da ne može voditi računa o migrantima, onda može tražiti da Evropska komisija aktivira “mehanizam obavezne solidarnosti”.

Tada će biti tražen doprinos svih članica u skladu s njihovom ekonomskom snagom i brojem stanovnika, s opcijama da prihvate tražioce azila, sponzorišu povratak migranta koji nemaju pravo da ostanu ili pomognu izgradnju prihvatnih centara.

Pokretanje novog plana nosi opasnost da oživi unutrašnje bitke koje su izbile kada je više od milion ljudi došlo u EU 2015, ocenjuje Fajnenšel tajms.

Diplomate iz EU i analitičari kažu da će efikasnost centralnih ideja u sporazumu zavisiti od operativnih detalja, implementacije i spremnosti članica EU na kompromis, ukazuje britanski list, dodajući da su diplomate članica EU rekle da pažljivo ispituju mehanizam kojim Komisija predlaže zaštitnu opciju, da bi procenili koliko lako će biti aktivirana.

Proces povratka migranata postavlja i pitanje kako će oni biti zaštićeni, dodaje Fajnenšel tajms, ukazujući da manje zemlje možda nemaju snažne diplomatske veze sa zemljama porekla tražilaca azila, što će im otežati da postignu dogovor o slanju onih kojima je odbijen zahtev.

Aktivisti za ljudska prava su već izrazili strahovanje da novi sporazum povladjuje antimigrantskoj retorici i da će uraditi malo na rešavanju optužbi o odbacivanju tražilaca azila i nasilja nad njima na granicama EU, uprkos obećanom novom mehanizmu nadzora.

Marisa Rajan iz humanitarne organizacije Oksfam rekla je da je dobro što Evropska komisija pokušava da nadje rešenje, ali da je “u pokušaju da dodje do kompromisa podlegla pritisku vlada EU kojima je jedini cilj da se smanji broj ljudi kojima je data zaštita u Evropi”.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x